Požarevac: polaganje venaca na spomenik „Sloboda“ povodom godišnjice NATO bombardovanja (FOTO)

Danas se navršava 21 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi koji su počeli 24. marta trajali su 11 nedelja, a još nije utvrđeno koliko ljudi je poginulo u njima. Prema procenama različitih izvora, u njima je poginulo izmedu 1.200 i 3.000 ljudi. U bombardovanju, koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Kod Doma zdravlja u Požarevcu podignut je spomenik stradalima u NATO bombardovanju – „Sloboda“. U bombardovanju je poginulo 19 pripadnika vojske i policije sa teritorije Braničevskog okruga.

Na njega su danas vence položili gradonačelnik Požarevca Bane Spasović i Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca.

Počast poginulim kolegama tokom NATO bombardovanja odali su i ove godine predstavnici Vojske i Policije:

Venac je položen i od strane SUBNOR-a u Požarevcu.

Izvršeno 2.300 vazdušnih udara

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Bombardovanje okončano sporazumom u Kumanovu

Tokom bombardovanja je uništena trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen autonomije KiM.

Da se ne zaboravi…