Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan. Mnogi vernici ovaj praznik uzimaju za krsnu slavu, a u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Šest meseci pre nego što se u Nazaretu javio Bogorodici, arhanđel Gavrilo se javio prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram i objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao u to, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.
Prvosveštenik Zaharija i Jelisaveta bili su pobožni i blagočestivi ljudi. Dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi jer su ostarili, ali uporni u molitvi, izmolili su od Boga dete.
Kada je hristoborni car Irod saznao da se rodio Sveti Jovan, naredio je da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu. Međutim Jelisaveta je uspela da sa detetom pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena umrla. Jovan je ostao sam u pustinji sve do trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov, koga je najposle i krstio.
U narodu je utvrđen običaj da se na ovaj dan pravi venci od ivanjskog cveća ‒ Ivanjski venci. Njima se zatim okite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje, i podsećaju ljude da životi treba da obiluju vrlinama i dobrim delima.
