U noći između subote i nedelje, kazaljke na satu pomerićemo jedan sat unazad, što će za mnoge značiti da će spavati sat duže. Međutim, pomeranje časovnika može imati i negativne posledice po zdravlje, kao što su umor, pospanost, mrzovoljnost, glavobolja, pad koncentracije i rasejanost.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je, inače, već trebalo da ode u istoriju. Evropski parlament je u martu 2019. izglasao da se naredne 2020. ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će koristiti samo letnje ili samo zimsko računanje vremena. Međutim, do konačne odluke nikada nije došlo.
Brojna istraživanja su pokazala da pomeranje sata dovodi do umora, stresa, pospanosti, depresije, povećanog apetita, a povezuje se i sa srčanim tegobama, povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.
Promena ritma i sama promena aktivnosti utiče na nervni sistem, pre svega autonomni koji je nezavisan od naše volje, te neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni…
Prisutan je osećaj umora i, bez obzira što se sat vremena duže spava, neki osećaj neispavanosti. U vikendu kada se pomera sat, znatno je više poziva Hitnoj pomoći.
Adaptivni momenti mogu izazvati ubrzan rad srca i treperenje u grudima, ali je važno napomenuti da su to privremene reakcije organizma na nove okolnosti. Organizam se obično brzo prilagođava, a potencijalne tegobe su prolazne. Ukoliko ne postoje značajni zdravstveni problemi, preporučuje se normalno ponašanje, odmaranje prema potrebi organizma i pridržavanje zdravih navika.
