Srbi danas izlaze na groblje, ovo su običaji i verovanja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Mitrovske ili jesenje Zadušnice, koje uvek padaju u subotu uoči velikog praznika posvećenog Svetom Velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdana, koji se slavi 8. novembra.

Na Zadušnice, prema pravoslavnoj tradiciji i narodnim verovanjima, postoje određene aktivnosti koje se ne preporučuju, jer se smatraju neprimerenim za dan posvećen sećanju na preminule. Na ovaj dan je ključno fokusirati se na molitvu, sećanje na preminule i duhovne aktivnosti. Izbegavanje veselja, teških poslova i drugih neprimerenih aktivnosti doprinosi duhovnom miru i poštovanju prema dušama pokojnika.

Narodna verovanja i pravila za Zadušnice

Zadušnice su dani u pravoslavnom hrišćanstvu posvećeni sećanju na preminule. Na ove dane, vernici se mole za duše svojih preminulih rođaka i prijatelja. Narodna verovanja i običaji vezani za Zadušnice imaju duboke korene u srpskoj tradiciji i kulturi. Evo nekoliko ključnih verovanja i pravila:

Paljenje sveća: Na Zadušnice, obavezno je paliti sveće za pokoj duša preminulih. Sveće se pale u crkvi, ali i na groblju, gde se često ostavljaju i po nekoliko sveća na grobovima. Veruje se da svetlost sveće simbolizuje Hristovo svetlo, koje vodi dušu preminulog kroz mrak ka večnom životu.

Prinošenje hrane na groblje: Uobičajeno je poneti hranu na grobove preminulih, a naročito pogaču, kuvanu pšenicu (žito) i vino. Hrana se blagosilja i podeli prisutnima, a deo se ostavlja na grobu ili deli siromašnima. Veruje se da ovim činom duše preminulih dobijaju „hranu“ za svoje putovanje na onaj svet.

Parastos (molitveni pomen): Organizuje se u crkvi ili na groblju. Parastos je posebna molitvena služba za umrle, gde sveštenik moli za oproštaj grehova duša preminulih i njihov mir. Parastos obično uključuje pesme, molitve i čitanje iz Biblije.

Izbegavanje teških poslova: Na Zadušnice se ne rade teški fizički poslovi, posebno u polju ili oko kuće. Veruje se da treba posvetiti ovaj dan molitvi i sećanju na preminule, izbegavajući sve vrste fizičkih radova.

Post i molitva: Običaj je postiti na Zadušnice, naročito na Velike zadušnice (Mitrovske, Zimske, Prolećne, i Letnje). Ovaj post je oblik duhovnog čišćenja i pripreme za molitvu za preminule.

Davanje milostinje: Veruje se da davanje milostinje siromašnima u ime pokojnika donosi mir dušama preminulih. Obično se daje hrana, odeća ili novac, a ovaj čin se smatra izrazom ljubavi i brige za pokojnika.

Poseta grobljima: Običaj je da se posete groblja gde su sahranjeni preminuli članovi porodice. Ova poseta je prilika da se urede grobovi, da donesu cveće i pomole se za pokoj duša.

Zadržavanje kod kuće uveče: Prema narodnom verovanju, na veče Zadušnica ne treba izlaziti iz kuće, jer se veruje da su duše preminulih tada prisutne na Zemlji.

Da li se radi kada su Zadušnice?

Prema narodnim običajima i verovanjima, na Zadušnice se ne preporučuje obavljanje teških fizičkih poslova, naročito onih koji se rade u polju ili u kući. Ovi dani su posvećeni sećanju na preminule, molitvi i poštovanju njihovih duša, pa se smatra da treba izbegavati sve što bi moglo da odvraća pažnju od toga.

U modernim uslovima, mnogi ljudi zbog poslovnih obaveza ne mogu izbeći rad na Zadušnice, ali se preporučuje da se, ukoliko je moguće, toga dana obavlja što manje posla i da se prioritet da duhovnim i porodičnim aktivnostima.

Da li valja prati veš na Zadušnice?

Na Zadušnice prema narodnim verovanjima nije preporučljivo prati veš ili obavljati slične kućne poslove, ali zbog životnih obaveza neki možda ne mogu u potpunosti izbeći kućne poslove. Iz tog razloga preporučuje se, ukoliko je moguće, smanjiti ih na minimum i fokusirati se na duhovne aktivnosti.