Jesenjin Maslovna

Jesenjin – prvi pesnik među zvezdama

OSMATRAČNICA
Dragi Ivić

Konačno se i to dogodilo. Pre nekoliko godina snimljena је serija o životu tog neobičnog, unikatnog čoveka i pesnika. Možda će neko pročitavši ovaj tekst i potražiti seriju. Jesenjin je proživeo, za svoj kratki život, nečija četiri burna života! U malo godina stigao je da kroz svoj život proprati i propusti pet žena, troje dece (za koje se zna), mnoštvo prijatelja, još više neprijatelja (koji su napamet znali njegove stihove!) hiljade pređenih kilometara i napisanh stranica. Povrh svega, stizao je da banči, lumpuje, živi noćni život, da boluje i da se leči, da ga skrivaju po bolnicama. Mnogo za jedan kratak ljudski život.

Počeci su bili tipični za Rusiju i nimalo atraktivni. Otac mu je pevao u crkvenom horu, a zatim prešao u Moskvu gde je radio kao poslovođa u prodavnici mesa. Majka se udala mimo svoje volje, pa je njihov bračni život kratko potrajao, samo dve godine. Jesenjin je odrastao u brojnoj porodici dede Fjodora (po majčinoj liniji), a tri Fjodorova neoženjena sina naučili su ga seoskim, poljskim veštinama, jahanju konja, itd. To je jedan od razloga što Jesenjin nigde u pesmama ne spominje oca. U crkveno-učiteljskoj školi stekao je, za to vreme, značajno obrazovanje i diplomu učitelja škole pismenosti. Odmah posle zavšetka, 1912. godine, hrabro se zaputio u Moskvu gde je najpre radio u prodavnici kod oca, a zatim i u jednoj štampariji.

Preokret u njegovom životu i napredovanju jeste volontersko studiranje na istorijsko-filosofskom odeljenju Moskovskog gradskog narodnog univerziteta, a prve pesme objavio je 1915. godine u dečjem časopisu (!) “Mirok“ (mali krug ljudi, ali i svetlost u tami). Prva zbirka poezije pod nazivom “Radunica“ (“Srećnica“) izlazi 1916. godine i tada počinje deo života koji je, manje-više, svima poznat.

Kroz njegov život prošlo je mnogo žena. Ana Romanova je bila njegova prva zakonita supruga. Ostavio ju je posle rođenja sina Jurija koji je, nažalost, bio streljan 1937. godine. Zinaida Rajh je bila sledeća supruga s kojom je imao kćer Tatjanu i sina Konstantina. Zinaida se potom udala za velikog reditelja Vsevoloda Mejerholjda s kojim je Jesenjin privatno bio prijatelj.

Sve se, na neki čudan, ali proveren način vrati i naplati. Nadežda Volpin, prevodilac, bila je njegova tajna veza još za vreme braka sa Zinaidom. Očigledno je reč o velikom ljubitelju žena, kada je mogao da bude nezadovoljan Zinaidom, koja je bila svetska lepotica. S Nadeždom je imao sina koji je proživeo u SAD, noseći dvostruko prezime. No, to nije bilo sve. Sledeća supruga mu je bila Isidora Dankan s kojom nije imao dece. Poslednja, peta (!) supruga bila je Sofija Andrejevna Tolstoj. Međutim, najmističnija i najdramatičnija njegova veza bila je sa Galinom Benislavskom, prevodiocem i strasnim poklonikom njegove poezije. Ubila se godinu dana posle njegove smrti – na njegovom grobu! Smatra se da je ona najviše uticala na to da se on probije kroz zamršeni i surovi svet izdavaštva, klanova i smicalica,  popularnih i masovnih u književnoj zajednici – nažalost. Uhodila ga je za potrebe tajne policije, no to je, rekao bih, posebna priča. Nije bio ni prvi, ni poslednji. Paganinija je, za potrebe tajne službe Vatikana, špijunirala njegova supruga, operska pevačica, redovno izveštavajući “centralu“ o njegovim kretanjima, samo što je tu bedu Paganini sebi navukao za vrat svojom đavolskom veštinom sviranja, a Jesenjin svojim iskrenim, genijalno slikovitim perom.

Eto, to su samo neki detalji njegove kratke biografije. Neki od njih (vezani za bračne i vanbračne veze) prikazani su u seriji, a neki ne. Serija se razvija i događa oko paralelnog flešbeka, što nije neuobičajeno u praksi. U njoj gledalac prati rad jednog iskusnog policajca koji je dobio ponovo otvoren slučaj i utvrdi da li je Jesenjin ubijen ili se ubio. Zadatak, svakako, nije bio samo pokazna vežba i demonstracija novih mogućnosti forenzike. Nekome je bilo potrebno da tu mrlju iz relativno bliske istorije obriše. To je značilo otvoriti sva dosijea koja su preostala i krenuti ponovo, kao da su ga sada pozvali na uviđaj. Kome je taj podatak bio potreban, posebna je priča. Da li da vam odmah otkrijem da je islednik stradao u saobraćajnoj nesreći jer su mu otkazale kočnice, ne dovršivši formalno istragu?

Jesenjin 1

Poznato je da je Jesenjin sahranjen na Vaganjki, odnosno Vaganjskom groblju, najpopularnijem  mestu (ako se tako nešto može reći) takve vrste u Moskvi. Njega obilaze turisti kao što posećuju Per Lašez (Cimetière du Père-Lachaise), parisko groblje na kome je, između ostalih sahranjen i Džim Morison. Do Jesenjina je sahranjena i njegova majka. Kad god sam bio na tom grobu uvek je na njemu bilo desetine buketa svežeg cveća. Nisam se fotografisao iz prostog razloga – ruski pravoslavci se ne fotografišu na groblju i ja sam to poštovao. Detalj u seriji kada se dve devojke fotografišu kraj spomenika jeste neobičan (verovatno je reč o turistima), ali je filmski intrigantan i lep: tek kada je potpukovnik “školjocnuo“, primetio je da između te dve lepe, mlade devojke “stoji“ Jesenjin…Lepo i simbolično, ali sumnjivo faktografski. Kad već spomenuh groblja, još jedno groblje je deo istorije i najpoznatijih ruskih filmova: to je groblje Novodevičjeg manastira na kome se sahranjuju visoki državnici i funkcioneri, generali, itd. Najvažnije mesto je, naravno, rezervisano za zidine Kremlja u čijem podnožju se sahranjuju predsednici, premijeri i maršali. Izuzeci su Maksim Gorki i Konstantin Stanislavski.

Čemu ovakav naslov teksta? Jesenjin za sobom nosi, bolje rečeno vuče kao široki plašt, neverovatnu slavu i oreol, kod nas potpuno nepoznat. On je bio jedini pesnik koga su priznavali i poštovali logoraši i robijaši u SSSR! Čak ni sveruski Puškin nije imao mesto u njihovim srcima, a Jesenjin jeste, i to kakvo…Kada se zna zlosrećna sudbina i profil tih ljudi (milioni Rusa su prošli kroz gulage), da su iz tog kruga iznikli i takvi pisci svetskog glasa kakvi su Solženjicin i Šalaamov, onda je stvar malo jasnija. Logoraši su često tetovirali, kao znak raspoznavanja, njegove stihove: “Kako smo malo puteva prevalili, kako smo mnogo grešaka počinili…“. Eto, i to je Jesenjin, njegova slava kreće se od surovih, neljudskih gulaga Kolime (za koju je čak i jedan Vladivostok bio prolazna stanica), do kosmičkih prostranstava…

Zašto kosmičkih prostranstava? Zato što su prvi stihovi, izrečeni u kosmosu, bili njegovi! Jurij Gagarin je, leteći kao prvi čovek u istoriji oko naše planete, govorio stihove iz poeme “Kapetan Zemlje“. Tako se i Jesenjin ponovo uputio prema zvezdama, gde mu je i mesto.

U sledećem nastavku: “Crtani filmovi“

Tekstove objavljujemo utorkom

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)