Na liniji vatre
Prve redove u Novoj, 2025. godini posvećujem hrabrim ljudima. Svi mi imamo svoje filmske i pozorišne ljubimce, javne ličnosti. Mnogi od njih su u filmovima igrali vojnike, oficire, heroje, pa i uplašene ljude, da ne kažem nešto drugo. Međutim, neki od njih su u realnom životu bili heroji, vezani za uniformu, odazivajući se pozivu svoje države. Ovi koje ću navesti nisu, kao mnogi, rekli “neću“ ili se skrivali iza svoje popularnosti i svemogućeg novca koji bi ih na ovaj ili onaj način oslobodio iskušenja ratišta.
Mnogo umetnika je okušalo političku sreću, s promenljivim uspehom. Samo je nekolicina stigla do vrha. Džimi Morales, predsednik Gvatemale, Braća Leh i Jaroslav Kačinski (poljski najviši rukovodioci), Skot Morison (premijer Australije), Čarli Herou (premijer Velike Britanije), Kukrit Pramoj, predsednik i premijer Filipina. Ipak, izdvojimo dva predsednika koji su pored predsedničke titule stigli da aktiviraju i svoj položaj vrhovnog komandanta: Ronald Regan je bio na čelu OS SAD za vreme invazije na Granadu i tokom bombardovanja Libije, a jedan drugi, komičar po vokaciji, sve više ulazi u fah tragedije, ali to je posebna priča.
Dejvid Niven
Kada je izbio rat vratio se u Veliku Britaniju, da ponovo služi u oružanim snagama u kojima je služio tridesetih godina. Osim što je snimao filmove koji su podsticali ratne napore (“Prvi od nekolicine“, “Put napred“), on je učestvovao i u invaziji na Normandiju i stekao je i čin potpukovnika.
Džejms Stjuart
Još jedan od glumaca koji je u oružane snage stupio sa sjajnom karijerom i velikim imenom. On se već kao vrlo popularna javna ličnost prijavio u Ratno vazduhoplovstvo i najpre je učestvovao u propagiranju regrutacije, snimanju radio-emisija i kratkih promotivnih filmova (žurnala). Onda se uključio u sastav bombarderske avijacije i komandovao tokom mnogih misija nad okupiranom Evropom. Posle rata preveden je u rezervni sastav USAF sa činom brigadnog generala, što ga čini nosiocem najvišeg čina među glumcima. U potpunosti je savladao obuku i bio kvalifikovan da leti na avionima “B-47“ i “B-52“.
Kirk Daglas
Rođen je kao Isur Danijelovič u Amsterdamu, država Njujork, a odrastao pod imenom Izi Demski. Ime je promenio u ovo koje znamo kada se pridružio Mornarici 1941. godine. Reklo bi se – prvoborac. Služio je kao oficir za komunikacije u protivpodmorničkom ratu, a vojsku je napustio posle ranjavanja kako bi se oporavio. Glumačku karijeru je počeo tek posle vojničke.
Klerk Gebl
Čovek zbog koga su svi muškarci tog vremena puštali brkove i znali napamet replike iz filma “Prohujalo s vihorom“ (“Gone with the Wind“), postao je svetski slavan još pre rata. Supruga Kerol Lombard, promoter ratnih obveznica, poginula je u avionskoj nesreći. Klerk se javlja u ratno vazduhoplovstvo, uprkos (za te standarde), odmaklim godinama (43). Najpre je snimao promotivne filmove o regrutaciji, a zatim je, preletevši u Englesku, učestvovao u pet borbenih misija kao izviđač-mitraljezac na “letećoj tvrđavi“.
Pol Njumen
Oskarovac, već u sedmoj godini igrao je u školskoj predstavi “Robin Hud“. Kada je završio fakultet, Pol Njumen se prijavio u ratno vazduhoplovstvo 1943. godine. Bio je radio-operator i mitraljezac na nosaču aviona tokom borbi na Pacifiku. Pokazao se vrlo veštim i posvećenim, kao i u svojoj osnovnoj oblasti, pa je obučavao rezervni sastav borbenih pilota i posada.
Ser Alek Ginis
Jedan od glumaca koji je poneo titulu lorda. Dovoljno je da kažemo “Iz Pariza s ljubavlju“, “Most na reci Kvaj“,“Doktor Živago“ i, naravno, “Zvezdani ratovi“. U trenuku kada je počeo rat 1939. godine Alek Ginis se pridružio Kraljevskoj mornarici. Komandovao je brodom za iskrcavanje tokom invazije na Italiju. Mi ćemo ga zapamtiti po tome što je bio aktivni učesnik logističkog “mosta“ između Italije i Jugoslavije, kada je mnogo puta dostavio pomoć jugoslovenskim partizanima.
Odi Marfi
Audie Leon Murphy, još jedan američki glumac i pevač koji je svoju slavu napravio posle rata. Sa 16 godina falsifikovao je svoje podatke i prijavio se u vojsku. Prošao je Siciliju, Italiju, Francusku, Nemačku. Krajem januara 1945. godine naoružan teškim mitraljezom sam je zaustavio nemački bataljon, kojom prilikom je ubio i ranio preko pedeset neprijateljskih vojnika. Stigao je do čina poručnika i smatra se najodlikovanijim glumcem u istoriji Holivuda. Njegov najpoznatiji film je “Crvena značka za hrabrost“. Nije stigao da snimi više filmova jer je posttraumatski stres značajno uticao na njegov život. Poginuo je u avionskoj nesreći u 46. godini.
U sledećem nastavku: “ Društvo mrtvih pesnika“
Tekstove objavljujemo utorkom.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
