Kada zaposleni govore o svom iskustvu na poslu, često spominju umor, iscrpljenost, stres i fizičku napetost. Ovi simptomi mogu biti znakovi burnout sindroma, koji je postao sve češći problem na radnim mestima. Burnout, ili izgaranje, nastaje kao posledica hroničnog stresa na poslu, a može se javiti kod ljudi svih profesija, naročito onih podložnih brojnim obavezama, lošim međuljudskim odnosima ili mobingu.
Šta je burnout sindrom?
Burnout je stanje hronične iscrpljenosti koje pogađa fizičko, psihičko i emocionalno zdravlje. Ovaj sindrom je posebno vezan za stres u radnom okruženju, kada se osoba oseća iscrpljeno, a njen trud i posvećenost nisu prepoznati. Iako burnout nije psihičko oboljenje, postoje sličnosti sa psihičkim poremećajima poput depresije i anksioznosti, zbog čega je važno da se prepozna i tretira pravovremeno.
Glavne karakteristike burnout sindroma
Burnout se odlikuje fiziološkim, psihološkim i ponašajnim simptomima. Fizičke manifestacije uključuju umor, nesanicu, bolove u telu, smanjenje libida i opadanje imuniteta. Psihološki simptomi mogu biti osećaj praznine, smanjena koncentracija, sniženo samopoštovanje, nervoza i preosetljivost. U ponašanju, osoba sa burnout sindromom može pokazivati smanjenu efikasnost u radu, povećane greške, izolaciju, smanjenje socijalnih interakcija i povećanu agresivnost. Osim toga, dominantno je osećanje da okolnosti ne mogu biti kontrolisane, uz stalni osećaj negativnosti i beznadežnosti.
Burnout nastaje tako što se obično razvija u nekoliko faza. Na početku, zaposleni je motivisan, entuzijastičan i posvećen poslu. Međutim, kada trud i zalaganje ne donose željene rezultate, dolazi do nezadovoljstva, što postepeno vodi ka umoru i iscrpljenosti. Kako stanje napreduje, javlja se gubitak interesa za posao, a osoba postaje emocionalno ranjiva, nepoverljiva i povučena. U najtežim slučajevima, osoba može postati apatetična, cinistična i izgubiti veru u svoje sposobnosti.
Rizik i preventivne mere
Iako se burnout češće javlja kod mladih, ambicioznih osoba, mnogi drugi faktori takođe mogu doprineti njegovom razvoju. Osobe sa perfekcionizmom, emocionalnom nestabilnošću i niskim samopouzdanjem, kao i oni koji nemaju adekvatnu socijalnu podršku, naročito su podložni ovom sindromu. Takođe, radna mesta koja podrazumevaju visok nivo stresa, prekomerni obim posla i loše međuljudske odnose predstavljaju posebno plodno tlo za burnout.
Svesnost poslodavaca o rizicima burnout sindroma može biti ključna u prevenciji. Uvođenjem podržavajuće radne atmosfere, boljom raspodelom posla i briga o zaposlenima, može se smanjiti rizik od burnout-a. Takođe, omogućavanje zaposlenima da se opuste i poboljšanje međuljudskih odnosa unutar tima može biti izuzetno korisno. U suprotnom, burnout vodi smanjenju produktivnosti, učestalijim izostancima i, na kraju, napuštanju posla.
Kako možete pomoći sebi?
Ukoliko se osećate preopterećeno, postoje konkretni koraci koje možete preduzeti kako biste se nosili sa stresom i sprečili razvoj burnout-a:
1. Odmor i pauze – Neka odmor bude obaveza. Redovno pravite pauze, izbegavajte prekovremeni rad i ne nosite posao kući.
2. Asertivnost – Naučite da jasno izražavate svoje želje i potrebe, bez agresije, ali sa sigurnošću.
3. Relaksacija i meditacija – Tehnike disanja, meditacija i druge metode opuštanja mogu značajno smanjiti nivo stresa.
4. Organizacija vremena – Efikasno upravljanje vremenom omogućava balans između profesionalnog i privatnog života, što je ključno za smanjenje stresa.
5. Fizička aktivnost – Redovno vežbanje doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju, smanjuje stres i poboljšava raspoloženje.
Psihološka pomoć kao vid podrške
Ako prepoznate simptome burnout-a kod sebe, važno je potražiti stručnu pomoć. Psihoterapija i psihološko savetovanje mogu vam pomoći da se nosite sa stresom i prevaziđete izazove koji dovode
do burnout-a. Psihoterapeut vam može pružiti efikasne tehnike za smanjenje stresa i pomoći vam da obnovite emocionalnu ravnotežu. Takođe, online psihoterapija postaje sve popularnija opcija, jer omogućava fleksibilnost i pristup terapeutu bez potrebe za ličnim susretima što je u nekim situacijama velika prednost.
