Portal MozzartSport pokrenuo je glasanje o najboljim fudbalskim timovima Partizana i Crvene zvezde od osnivanja ovih klubova do danas.
Posle višemesečnog anketiranja novinari Srbije i regiona odabrali su najbolje ekipe Crvene zvezde i Partizana u istoriiji, a među njima našao se i jedan Požarevljanin.
Reč je o čuvenom Veliboru Vasoviću, koji je uvršten u najbolji tim Partizana u istoriji. U glasanju novinara Velibor Vasović našao se na drugom mestu sa 85% glasova novinara, ispred njega je samo Milutin Šoškić. Pored Vasovića i Šoškića u najboljem timu Partizana u istoriji su još Jusufi, Zebec, Čajkovski, Kovačević, Bobek, Vukotić, Milutinović, Galić i Mijatović. Dok je za najboljeg trenera Partizana u istoriji izabran Ljubiša Tumbaković.
Ko je bio Velibor Vasović?
Velibor Vasović je rođen 3. oktobra 1939. u Požarevcu. Vasović je svoju fudbalsku karijeru počeo na terenu FK Novi Beograd, da bi ga 1955. godine Florijan Matekalo kao petnaestogodišnjaka doveo u beogradski fudbalski klub Partizan. Veoma brzo se ustalio u prvu jedanaestorku i odigrao je ukupno više od 300 utakmica u crno-belom dresu. Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65.
U sezoni 1963/64 prelazi u Crvenu zvezdu i svojim prelaskom podiže veliku medijsku pažnju. Pre toga se nikad nije dogodilo da neki fudbaler iz bilo kog od ova dva rivalska kluba pređe u suprotan tabor. Te godine sa Zvezdom osvaja opet šampionsku titulu Jugoslavije, što mu je četvrta zaredom. Odigrao je svega 13 utakmica. Po tadašnjim izvorima za tu jednu sezonu provedenu u Crvenoj zvezdi dobio je pet miliona tadašnjih dinara.
Posle jedne sezone provedene u Crvenoj zvezdi vraća se u Partizan sa kojim opet osvaja titulu šampiona Jugoslavije 1964/65.
Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu šampiona Evrope. Tadašnje Partizanove bebe, predvođene trenerom Abdulahom Gegićem predstavljale su ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem evropskom klubu.
Partizan je tada stigao do finala Kupa šampiona Evrope. Finale Kupa šampiona se igralo u Briselu, 11. maja 1966. godine i protivnik Partizana je bio prvak Španije, Real iz Madrida. Igralo se na čuvenom stadionu „Hejsel“ pred 55.000 gledalaca. Partizan je u svemu bio ravnopravan protivnik Realu i u 55. minutu je poveo pogotkom Velibora Vasovića. Na žalost igrača Partizana to je bilo sve što su mogli da učine. Pogocima Amansija i Serene, Real je uspeo da porazi Partizan i osvoji titulu šampiona kontinenta.
Posle finalne utakmice u Kupu šampiona, većina igrača Partizana je našla angažmane u inostranim klubovima. Vasović nije imao menadžera, pa je išao i nudio se sam. Proveo je dva meseca u Zapadnoj Nemačkoj, pokušavajući da potpiše za Minhen 1860 i Borusiju iz Dortmunda. Kada je već pomišljao da se vrati u Beograd i nastavi karijeru u Partizanu, zainteresovao se Ajaks iz Amsterdama. Vasović je za Ajaks igrao od 1966. pa do 1971. godine. Odigrao je 145 prvenstvenih utakmica i postigao je 13 prvenstvenih golova. Sa Ajaksom je takođe osvojio tri titule šampiona Holandije u sezonama 1966/67, 1967/68 i 1969/70 i tri Kupa Holandije 1966/67, 1969/70 i 1970/71. Bio je i kapiten Ajaksa, ta čast pre njega nije ukazana nijednom inostranom igraču. Vasović je bio prvi stranac, kapiten Ajaksa. Ajaks je tih sezona bio senzacija u Evropi sa svojim novim stilom igre. Trener Mihels je uveo takozvani totalni fudbal, gde je svaki igrač mogao da igra bilo koju poziciju, a to mu je izbor igrača Ajaksovog tima i omogućio.
Odmah u prvoj sezoni Vasović sa Ajaksom osvaja Kup i šampionsku titulu Holandije,[6] a te godine dvadesetogodišnji Johan Krojf sa 33 gola postaje golgeter šampionata.[7]
U Ajaksu u kome je proveo pet sezona, pod dirigentskom palicom trenera Rinusa Mihelsa, Vasović je bio kapiten takvim igračima svetske klase kao što su bili Krojf, Neskens, Surbijer, Staj, Hulshof, Miren i Kajzer. Vasović je imao tu čast da kao kapiten prvi podigne prvi Ajaksov osvojeni trofej Kupa šampiona, prvi od četiri koliko je Ajaks u svojoj istoriji do sada osvojio.
Vasović je za reprezentaciju Jugoslavije igrao u periodu od 1961. pa do 1966. godine. Za to vreme je odigrao 32 utakmice i postigao dva gola i jedan autogol.
