Uputstvo za otvaranje nalazi se unutra…
Baksuza je uvek bilo i biće ih. Da li se oni rađaju kao takvi, postaju vremenom i upornim vežbanjem, ili je to samo stvar naše uobrazilje? Reč baksuz stigla je iz turskog jezika. Ovde je bila dovoljno dugo, pa se ukorenila. Stoga je vrlo teško naći srpsku reč za tu pojavu (baksuzluk). Možda – maler, malerozan, ali i ta reč je stigla iz drugog jezika – francuskog (malheur, malheureux); ona u svom trećem značenju takođe opisuje baksuza, ali mi tu reč ređe koristimo, a kada je koristimo, najčešće opisujemo situaciju u kojoj nas nije pratila sreća. Biti malerozan, to je privremeno, a baksuz – e to je doživotna titula. Baksuz je reč čvrsto ukorenjena kod nas, dok smo za njen antonim, takođe tursku reč batlija, odavno našli zamenu – srećković. Čak smo od toga napravili prezime.
Sudbina i ponašanje junaka ove crtice, rođenog baksuza, bili su stvarni i neodbranjivi za njegovu okolinu. Da li vam je, bez pretraživača, poznato ime Edvarda Džona Smita? Dotični je rođen 1850. godine. Bio je veoma popularan, uvažen i odlično plaćen; bolje rečeno – najplaćeniji kapetan brodske kompanije “Bela zvezda“, rezervni oficir Kraljevske ratne mornarice. On je povod za brojne varijacije na temu sreće, zdravlja i bogatstva. Jedna, koju čujemo s vremena na vreme glasi: “I putnici na ‘Titaniku’ su imali para i zdravlja, ali nisu imali sreće“. Da, dotični kapetan bio je prvi i poslednji kapetan na prvom i poslednjem putovanju broda “Titanik“.
Šta je bilo baksuzno s tim kapetanom? Istina je da on nije bio za komandama broda u presudnom trenutku, niti je njegovo bilo da drži kormilo. Međutim, u njegovoj biografiji značajna mesta zauzimaju brojni incindenti, pa su mnogi istraživači sudbine “Titanika“ spremni da tu tragediju pripišu njegovoj “lošoj sreći“, odnosno baksuzluku. Podaci su neumitni: već 1889. godine nasukao se pod njegovom komandom, prilično amaterski, brod “Republika“ (ranije “Kolumbus“). Kapetan je prevideo sprud. Samo godinu dana kasnije istu situaciju ponovio je s brodom “Koptik“ u luci Rio de Žaneira, mestu koje su kao svoj džep poznavali svi mornari duge plovidbe.
Komisije su oba puta oslobodile kapetana odgovornosti. Nešto kasnije, 1904. godine, izbio je požar na brodu “Mažestik“. Dve godine posle toga, izgoreo mu je u luci Liverpula brod “Baltik“. Na svom kontu imao je već četiri nesreće. Kao da mu to nije bilo dosta, 1909. ponovo se nasukao, ovaj put s brodom “Jadran“ (“Adriatic“). Ni tu nije kraj njegovom slavnom posrtanju! Godine 1911. na prvom putovanju “Olimpika“ ( brod blizanac “Titanika“), pogađate ko je bio kapetan? Naravno, gospodin Smit. Ovaj put overio je krstaricu “Houk“, jednu od perjanica britanske ratne mornarice, vladara svetskim morima.
Kažu da je kapetan bio veoma popularan i među posadom i među putnicima. To može mnogo toga da nam kaže – ili je bio fantastično sposoban, ili je bio umišljeni snob koji se smeškao, tapšao ljude po ramenu i važno se šetao po brodu, ne mešajući se u svoj posao. Procenite sami, a materijala za procenu imate već dovoljno. Kao što znate, dobar čovek nije zanimanje.
O čemu su u kompaniji White Star Line razmišljali kada su ga posle šest nesreća (triput se nasukao, zapalio dva broda i sudario s još jednim) ipak stavili da bude kapetan “Titanika“? Možda je to stoga što je umeo da pred bogatom klijentelom maestralno nosi imidž iskusnog morskog vuka; položaj i maniri dozvoljavali su mu da sedi s gostima, američkim magnatima koji su mogli da kupe “Titanik“, a da ne primete to na svom računu? Možda stoga što je posle te plovidbe trebalo da ode u penziju, pa bi mu to bilo i poslednje putovanje. Bar kad je to u pitanju, rukovodstvo kompanije bilo je u pravu.
Ko je sad ovde baksuz? Kapetan, ili rukovodioci kompanije koja mu je dala na poverenje i čast da svoju karijeru završi na promotivnoj vožnji “Titanika“? Kako god, u njegovo ime sročen je i dobar vic: “Dragi putnici, imam za vas jednu lošu i jednu dobru vest. Loša je da smo udarili u ledeni breg. Dobra je da će film o nama dobiti 11 oskara“. Inače, “Titanik“ je prvi film koji je zaradio više od milijardu dolara. Eto, nije baš svima bio baksuz. Producenti i reditelj filma mogli bi da mu podignu spomenik. Za onu bezobrazno veliku količinu patetike reditelju je trebalo udeliti i poneku Zlatnu malinu, ali to je već druga priča…
Ipak, i nad baksuzom ima baksuz! Godine 1898, Morgan Robertson je 14 godina pre ove katastrofe do najbizarnijih detalja gotovo predvideo sudbinu “Titanika“ u romanu “The Wreck of the Titan: of Futulity“. Baksuz, prorok ili samo maštovit čovek? Gospodin Roberson je bio vrstan poznavalac mora i problematike brodogradnje, pa ništa ne treba da nas iznenadi, pu, pu, pu…
U sledećem nastavku “Mali princ“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
