BANATSKI USTANAK 1594. GODINE

Zaboravljeni veliki srpski ustanak dvesta godina pre Karađorđa, pod zastavom Svetog Save

Krajem XVI veka Austrija i Turska sklapaju dogovor o osmogodišnjem miru, ali ratoborni bosanski beglerbeg ne mari mnogo za ovaj dogovor sultana i austrijskog cara i napada Sisak, gde gine, a njegova vojska doživljava poraz.

Ova bitka dobija veliki odjek na svim stranama i počinje tzv. Dugi rat između Turske i Habsburške monarhije.

Uprkos silnoj podršci drugih evropskih država, kilavi austrijski car Rudolf II Habsburški se poprilično bojao rata sa Turcima.

Turski Veliki vezir Sinan paša, sa druge strane, krenuo je u jesen 1593. sa silnom vojskom na Austriju. Srbi su, logično, ovo shvatili kao pogodan trenutak za ustanak.

Hajdučke čete, koje su od ranije postojale, sada prerastaju u prave vojske koje zauzimaju Vršac, Bečej, Bečkerek (potonji (a očekujemo i budući) Petrovgrad, praktično sva važnija mesta u Banatu, osim Temišvara. Na svoje zastave stavljaju lik Svetog Save, po čemu bivaju prepoznatljivi i kod neprijatelja i kod potencijalnih saveznika.

Sinan paša još uvek nije dovoljno ozbiljno shvatao ovaj ustanak, već su mu ratne zamisli bile okrenute ka zapadu. Naredio je lokalnim banatskim Turcima da uguše ovu pobunu, ali su ih Srbi u dve velike bitke porazili. Ove pobede dobijaju velikog odjeka, Srbi, iako bez formalnog vođe, erdeljskom knezu Sigismundu Batoriju nude titulu srpskog kralja, na kojoj se on zahvalio i nastavio da pruža tajnu podršku ustanicima, jer njegovi staleži nisu bili voljni za rat sa Turskom.

Jedan od glavnih vođa ustanka je svakako bio vladika Teodor Nestorović. Ostale vođe su bile hajdučki komadanti, među kojima se naročito istakao Janko Lugošan Halabura, koji je u dvoboju pod zidinama Vršca odsekao glavu turskom junaku Arslan begu. I na današnjem grbu Vršca dominira sablja koja odseca tursku glavu (malo politički nekorektno za XXI vek, al, ajd sad …)

Pošto je glavni simbol ustanka bila zastava sa likom Svetog Save, Sinan paša naređuje da se iz Damaka donese originalni Muhamedov zeleni barjak. Osim ovog barjaka, Sinan paša na ustanike šalje oko 36.000 vojnika.

Bez pomoći drugih hrišćanskih država oko 4.300 hrabrih srpskih ustanika doživljavaju poraz kod Bečkereka, posle koga se može smatrati da je ustanak ugušen.

Trajao je samo nekoliko meseci 1594. godine, ali je imao velikog odjeka i posledica. Pošto su Srbi na svojim zastavama nosili lik Svetog Save, a i kako je veliki broj poturčenih Srba sa celog Balkana i dalje, svesnih svog porekla, poštovao najvećeg srpskog svetitelja, Sinan paša naređuje da se mošti Svetog Save donesu iz Mileševe u Beograd i spale na Vračaru.

Kako je Banat ostao pust posle propasti ustanka, turske vlasti su obećale amnestiju Srbima koji se vrate, jer im se nije isplatilo da im tolika ravnica stoji neobrađena.