Jedna od najspektakularnijih akcija specijalnih snaga u istoriji
Oto Skorceni, SS pukovnik, Hitlerov čovek od posebnog poverenja, „najopasniji čovek Evrope“, jedan od komandanata najelitnijih nemačkih specijalnih jedinica u Drugom svetskom ratu … vrlo zanimljiva ličnost …
Svoju reputaciju jeste zaslužio, ali mu se uz, njegovu hrabrost, lični autoritet i snalažljivost na bojnom polju, mora dodati još nešto …
Pre svega zastrašujući izgled. Uz impozantnu figuru od dva metra „zaštitni znak“ mu je bio veliki ožiljak na levom obrazu, koji je dobio u mladosti od posledica mačevanja.
Takođe imao je i veliki talenat za samopromociju što je dovelo do toga da se i danas preuveličavaju njegove smele akcije.
Jedna od svakako najsmelijih je izvedena 12. septembra 1943. godine. Posle pada fašističkog režima u Italiji, Musolini je bio uhapšen. Nove italijanske vlasti, koje su već uveliko tajno pregovarale sa Saveznicima da pređu na njihovu stranu, nisu smele da dozvole da Nemci oslobode doskorašnjeg Dučea (vođu). Zato su mu stalno menjali lokaciju i to držali kao najveću tajnu. U ovim špijunskim igrama, Nemci su pobedili i saznali da je Musolini zatvoren u nekadašnjem hotelu na planinskom vencu Gran Saso d’ Italija, na preko 2.100 metara nadmorske visine. Jedini pristup ovom skijaškom centru je bila žičara, pa su Italijani ovo nepristupačno mesto čuvali samo sa jednim bataljonom od oko 200 karabinijera.
Iako su celu akciju isplanirali i izveli nemački padobranci, njima se pridružio i Oto Skorcene sa dvadesetak svojih SS-ovaca. Greška u planiranju Musolinijevih čuvara je da nisu predvideli mogućnost da „oslobodioci“ dođu iz vazduha jer su verovali da nema pogodnog mesta i dovoljno prostora da bilo koji avion tu sleti. Prevarili su se….
Odvažni nemački padobranci i SS specijalci su se spustili jedrilicama.
Sa Nemcima je bio i jedan italijanski general koji je karabinijerima naredio da ne pružaju otpor, što su ovi i poslušali.
Glavokomandujući cele akcije i njen idejni tvorac, major Harald Mors je sa svojim padobrancima uradio najvažniji deo zadatka – onesposobio stanicu žičare i telefoske linije.
Oto Skorceni (koji je u tom trenutku bio nižeg čina od majora Morsa) je na sebe preuzeo ulogu „za slikanje“ i lično oslobodio Musolinija, bez ispaljenog metka, kad su njegovi čuvari već bili položili oružje.
Musolinija su morali da prevezu izviđačkim avionom, koji je zbog nepostojanja prave piste i jakog vetra bio preopterećen i samim Dučeom, uz pilota, ali je Skorceni insistirao da i on, po svaku cenu, bude u tom avionu, čime je rizikovao celu akciju. Pošto je izviđački avion sa dvojicom putnika i pilotom jedva poleteo, stigli su u grad Pomeciju. Odatle su već sigurnijim transportnim avinom, preko Beča i Minhena doleteli u Vučiju jazbinu u Istočnoj Pruskoj, Hitleru u zagrljaj. Sve vreme Oto Skorceni je bio uz Musolinija i predao ga Fireru lično, kao neki trofej.
Time je sve zasluge za ovu spektakularnu akciju preuzeo samo za sebe i mesecima je u nemačkim medijima predstavljan kao heroj nacije.
Ta fama kao najodvažnijeg komandosa ga prati i do danas …
Njegov imidž vrhunskog specijalca je uticao da nastanu razne teorije: od mogućih – da je organizovao prebacivanje bivših SSovaca iz Španije u Argentinu, preko neverovatnih – da je radio i za Saveznike, i za Arape, čak i za MOSAD, do krajnje idiotskih – da je u sred rata, 1943. godine, podmornicom otišao u Njujok i tamo jastukom ugušio Nikolu Teslu!? (Ovu nebulozu za ubistvo Tesle on sam iznosi u svojim memoarima).
Bilo kako bilo, strašni Oto Skorcene i danas važi za nemilosrdnog čoveka užasavajućeg izgleda i još užasnije reputacije i inspiracija je brojnih špijunskih teorija.
Autor bloga „Čas istorije“
