U vremenu kada svakodnevica često postaje surova i ubrzana, umetnost ostaje jedno od retkih utočišta u kojima čovek može pronaći smisao, sećanje i emociju. Poetsko-muzičko veče „Antikvarnica za dvoje“, održano 8. aprila 2025. godine u Narodnoj biblioteci „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu, upravo je pokazalo kako umetnost može da nas vrati sebi samima, ali i da nas poveže sa drugima. Kroz stihove Branke Pražić i muziku njenog supruga, kantautora Branka Pražića, publika je imala priliku da doživi jedno jedinstveno umetničko i emotivno putovanje.
Naslov „Antikvarnica za dvoje“ nosi duboku simboliku. Reč „antikvarnica“ odmah priziva slike prošlih vremena, predmeta koji čuvaju priče, sećanja i emocije. Međutim, ova antikvarnica nije bila mesto prašine i zaborava, već prostor u kome se prošlost susrela sa sadašnjošću kroz umetnost dvoje ljudi – dvoje koji zajedno dišu kroz stih i ton, kroz glas i melodiju, susret dve umetničke duše koje su kroz zajednički nastup stvorile jedno celovito umetničko biće.
Branka Pražić, svojom poezijom, uspela je da prenese dubinu svakog stiha, filozofske i emotivne izraze koji govore o ljubavi, prolaznosti, sećanju i umetnosti. Njen glas je spojio publiku sa poetskim svetom, otvarajući prostor za lična tumačenja i duboku refleksiju.
Muzika Branka Pražića nije samo pratilac reči – ona je njihov saputnik. Njegova pesma „Uvek zajedno“, posvećena bratu Aleksandru, nosila je poseban emotivni naboj i pokazala kako lična priča može postati univerzalna kroz umetnički izraz. Takođe, pesma „Yellow Paper Bird“, koja je osvojila prvo mesto na međunarodnom takmičenju IFLA, pokazala je kako lokalna umetnost može imati globalni odjek, ali i kako se i moderna tematika može savršeno uklopiti u prostor jedne „antikvarnice“.
Posebna vrednost ovog događaja bila je upravo u toj harmoniji reči i muzike, gde nijedna umetnička forma nije dominirala nad drugom – one su se prožimale, ogledale jedna u drugoj. Publika je bila aktivni učesnik – sa svakim stihom i svakim tonom, budile su se emocije, sećanja i misli.
Ova veče bilo je iskustvo, trenutak kada vreme staje, a duša se otvara. U toplini biblioteke, među knjigama koje čuvaju vekove znanja i priča, umetnost je pronašla svoje prirodno mesto. Kao što antikvarnica čuva predmete koji su nekada bili deo nečijeg života, tako su i stihovi i muzika „Antikvarnice za dvoje“ postali deo života svih prisutnih.
Ova ,,Antivarnica“ je poziv da u svakodnevici pronađemo lepotu, da slušamo i osećamo, da cenimo ono što je bilo i ono što jeste. Kroz reči Branke Pražić i muziku Branka Pražića, publika je dobila mnogo više od umetničkog programa – dobila je dodir večnosti u prolaznom trenutku.
