U sredu, 16.aprila 2025. godine, sa početkom u 19 časova, u Centru za kulturu Kučevo održaće se predstavljanje knjige „Kad se bubašvabe pretvore u svice“, autorke Radmile Stanković, koja je kroz sopstvenu borbu, sećanja i fragmente stvarnosti ispisala stranice koje ne ostavljaju ravnodušnim.
PRAZNIK DUŠE
Te noći, dok sam zagrljajem pokušavala da sačuvam
sve što mi je drago, shvatila sam da je Božić u
svemu. U svakom osmehu, u svakoj toploj reči, u svakom
trenutku kada osetiš da nisi sam.
Miris tamjana i miris sveže ispečenog hleba,
svetlost sveće koja treperi bacajući senke po
zidovima u ovoj svečanoj noći, srce budi ono što
najviše čuva. Dok su ponoćna zvona odjekivala iz
porte crkve Svetog Vaznesenja, sva težina koju sam
nosila ovih dana nestade. Kao da je neko upalio
svetlo.
„Hristos se rodi!“ – šapnu moja majka, a u njenom
glasu beše nešto duboko i toplo. „Vaistinu se
rodi!“ odgovorih, osećajući kako mi srce lagano
postaje lakše. Gledam lica svojih najdražih koja mi
daju snagu i ljubav, a srce mi ispunjava toplina koju
sam zaboravila ili zapostavila. Nije to bio samo
praznik porodice, to je bio praznik duše. Poželela
sam jednostavne stvari – da nas ništa ne boli i da
nam niko ne fali, da ljubav bude večna. Svetlost
sveće nije osvetljavala samo zidove već i moju dušu.
Gledala sam u njen plamen i osećala kako u meni
raste ljubav i toplina.
Božić je opet došao da me podseti da posle svake
zime dođe proleće, da posle svake noći svane jutro,
i da život, uprkos svemu, uvek ima smisao.
Dok su zvona svečano odjekivala u ponoć, poželela
sam da ovaj osećaj traje zauvek.
Božić dolazi da bi ponovo naučila da volim, da se
radujem i da verujem.
