Sredinom šezdesetih godina, prilikom jedne od brojnih objava da je Če Gevara poginuo, u tadašnjem veoma popularnom nedeljniku Ilustrovanoj politici izašao je, presavijen na četiri dela, veliki poster na kome je pisalo “Če je živ!“. Čuvao sam taj poster, pa sam ga poklonio jednom mom nekadašnjem saradniku za kog sam smatrao da će svojom buntovnošću umeti da razume poruke koje sa sobom nosi pomen tog imena. To nisu jedina moja sećanja vezana za Čea jer sam stasavao burnih šezdesetih. Vodio se rat u Vijetnamu, po Srednjoj i Južnoj Americi, Africi…Godina 1968. bila je uzbudljiva za ceo svet.
Jednog dana svetom je prostrujala vest o tome da je Če ipak mrtav. Ubijen je vrlo surovo (i za pojmove upućenih neoprezno i nepotrebno, jer je od njega napravljena istinska ikona, mit koji ni do danas ne jenjava) 1967. godine. Na brigadirkama (bluzama s radnih akcija) pomoću šablona oslikavan je čuveni lik koji je ovekovečio Alberto Dijaz Korda. Kasnije, mnogo kasnije, saznali smo da je tu fotografiju Univerzitet u Merilendu proglasio najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom XX veka. Časopis “Tajms“ proglasio je Gevaru jednom od 20 svetskih ikona i smestio ga među 100 najuticajnijih ljudi 20 veka. Nadimak Če u Meksiku i u celoj Latinskoj Americi vezan je za Argentince, jer je to kod njih uzrečica kao kod nas bre. Čin el comandante (u rangu majora) dobio je na predlog Kastra i to je bio najviši čin kod Kubanaca. Tek 20 godina kasnije, posle njegove smrti, Kastro je obukao generalsku uniformu. No, ni to nije konačan odgovor kako je Če postao svevremenski simbol bunta i otpora establišmentu.
Ako pročitamo njegovu biografiju, mnogo toga će biti jasnije. Bio je iz imućne porodice, lekar po struci. Mogao je da bira šta će i gde će raditi. Mladić, nesposoban za vojnu službu usled hronične astme, postao je jedan od najveštijih gerilaca ikada. Da li je on bio daleko ispred svog vremena po anticipaciji društva oko sebe ili samo avanturista? Istina je da je obišao skoro ceo kontinent na motoru i o tome napisao knjigu, ali nije bio jedini koji je voleo motocikle. Po čemu je, ipak, jedinstven i to tako da nema čoveka koji nije čuo za njega?
Čovek koji je odlično, čak lucidno procenio liberalni kapitalizam (i protiv njega se borio), isto tako oštroumno je uvideo kuda vodi ideologija kojoj je pristupio. Veoma jasno i nedvosmisleno je uputio kritiku bloku socijalističkih zemalja da su se pretvorile u “imperijalizam iz druge ruke“. Kod nas su to šezdesetosmaši pretvorili u sintagmu crvena buržoazija. On to, svakako, nije izgovorio napamet ili u ljutini. Njega niko nije smenio ili skrajnuo, onako kako se to radilo u istočnom lageru. Po više meseci proveo je na putovanjima širom sveta i mogao je lično da se uveri u stanje stvari. Sam je izabrao stazu. Krenuo je svojim pobunjeničkim putem za koji znamo kako se završio.
Ni događaji oko ovog neverovatnog čoveka nisu mogli da prođu bez nas. Komandant specijalnog bataljona zelenih beretki koja je tragala za njim bio je pukovnik Andreas Selić, jugoslovenskog porekla. Kada su se spremili da ga likvidiraju, Če je vojniku, koji je bio za to određen, dao savet uz gerilsku kritiku: “Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka“. Posle smrti Če je dobio u mnogim zemljama južne hemisfere status sveca. Tamo ga često zovu San Ernesto de La Higuera, odnosno Sveti Ernesto od La Igere. Mnoge njegove misli ostale su i postale moto za ljude širom sveta, nezavisno od religije ili politike, nacionalnosti. Ispod mojih tekstova na jednom forumu, kao moto, piše: “Nema izgubljenije bitke od one nezapočete“. Možda je i Če za nju čuo od nekog drugog, ali ja sam je prihvatio i tako se ponašam.
U sledećem nastavku: “Marlen…“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
