Pesma koja je pobedila Gebelsa
Na trećoj godini FDU dobio sam od mog profesora Ace Koraća, izvanrednog kompozitora i instrumentaliste (predmet Organizacija radija), zadatak da za seminarski rad napišem tekst o pesmi “Lili Marlen“. Razlog? Ona je učinila poznatim Zender Belgrad i jeste deo istorije radio-difuzije našeg prostora. Nije mi baš bilo pravo, ali profesor je sigurno znao zašto mi je to zadao…i nije se pokajao. Istražujući, u to vreme bez interneta, došao sam do podataka koji su potpuno oborili jednostrano mišljenje o toj pesmi kao simbolu nacističke propagande. Ona jeste sasvim sigurno bila deo njihove propagande, ali i mnogo više od toga – sociološki fenomen. Ovo je sažeta priča o najkontroverznijoj pesmi i najizvođenijoj baladi svih vremena. Zašto je prati takva ocena? Zato što je nastala u vreme kada su radio-prijemnici bili dragocenost, a na okupiranim teritorijama su zabranjivani i oduzimani; na antifašističkoj strani bila je zabranjena, pa ipak ju je slušao ceo svet, pri čemu je izvedena na 48 jezika u preko 200 verzija! Da je tada postojao kanal Jutjub, ko zna koliko bi pratilaca imala. Obična balada, A-B-A rasporeda, patetična i pomalo sladunjava, iskoristila je svoju istorijsku priliku. Ispostavilo se da je to izvanredna anti-ratna pesma. No, krenimo korak po korak.
Tekst je nastao još tokom Prvog svetskog rata. Tema? Uobičajena: ljubav i čežnja vojnika dok stoji na straži. Hans Lajp, mobilisani učitelj, napravio je kriptovan naziv pesme, spajajući imena njegove velike ljubavi i jedne prijateljice, a pun naziv je glasio Pesma mladog vojnika na straži (Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht). Tek 1938. godine, u predvečerje još jednog rata, anonimni nemački kompozitor Norbert Šulce komponovao je tu baladu, nadajući se da će se neko u njoj prepoznati. Nije možda ni bio svestan koliko je bio u pravu, dok je pesmi davao naslov Devojka pod fenjerom (Das Mädchen unter der Laterne).
Zašto je kod nas bila omražena?
S pravom su je naši ljudi mrzeli. Nemci su odlično znali šta je to medijski rat. Međutim, ova pesma im se omakla i dovoljno dugo je emitovana da je Gebelsovo ministarstvo nije moglo više ukloniti neopaženo. Već u maju počeo je da radi Soldatensender Belgrad, odnosno okupatorski vojnički Radio-Beograd. Radio stanica se nalazila na petom spratu zgrade Ministarstva šuma, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša (danas MIP R. Srbije) Njen urednik, Karl-Hajnc Rajntgen u etar ju je prvi put pustio 18. avgusta 1941. u 21.57 časova. Pesma je puštana još nekoliko puta i, zahvaljujući dometu beogradske stanice, stekla je neverovatnu popularnost kod nemačkih vojnika na svim frontovima. Od tada ju je emitovao svake večeri u 21:55. Zender Belgrade slušan je s obe strane fronta. Kada je Gebels pokušao da zabrani tu pesmu, lično je Romel digao glas.
Ne budi lud, Nemci su to…
Za mene su, dok sam tragao za podacima o toj pesmi, mnoge stvari predstavljale iznenađenje. Prvi put tu pesmu u kakvom-takvom neutralnom kontekstu spominje Vladimir Dedijer! On se sa tom pesmom, zaprepašćen, susreo u Kairu, kao član naše vojne misije, slušajući je na ulici kako je peva stroj engleskih vojnika! On, koji je iz okupiranog Beograda poneo sećanja na streljanja i vešanja talaca uz tu muziku, odmah je uložio protest, a Englezi su ga začuđeno gledali. Objasnili su mu da je to nastavak psihološkog rata s Nemcima. Englezi su imali običaj da manipulišu s nemačkim parolama, a Nemci su im uzvratili time što su kopirali Čerčilov znak viktorija. Oni su preuzimanje pesme smatrali lukavim potezom i nerviranjem Nemaca. Nama je ta pesma ostala u mračnom pamćenju jer je stvarno simbol nemačke zločinačke vladavine. Pesmu je proslavila njena imenjakinja, Marlena Ditrih koja ju je čak pedesetih godina otpevala pred britanskim kraljevskim parom.
Šta se dogodilo s Lale Andersen? Do tada prosečna, anonimna glumica i šansonjerka, prošla je trnovit put slave i patnje zbog pesme koja ju je izbacila u svetsku orbitu. Manje ili više tajno proganjana od strane Gebelsa, život duguje baš toj pesmi jer ju je ona izvukla iz kućne izolacije. Ipak, ona je za svaki slučaj sačekala kraj rata na jednom malom ostrvu na Severnom moru.
Pesma je bila povod za 39 filmova, serija i prigodnih emisija. Svakako je najpoznatija verzija neverovatno plodnog reditelja Fazbidera. Njegovo otkriće, Hana Šigula, u tandemu s Đankarlom Đaninijem, dostojno je predstavila lik Andersenove kojoj su se čudnim sticajem okolnostima vrata slave širom otvorila.
U sledećem nastavku Ferplej na nišanu
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
