Tokom posta na raspolaganju imamo širok izbor namirnica od kojih je moguće pripremiti zdrav i ukusan obrok. Pravilno planiranje ishrane i rasporeda obroka može pomoći u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i opšteg zdravlja.
U uobičajenoj svakodnevnoj ishrani osnovu često čine meso, jaja i mlečni proizvodi. Međutim, tokom posta ove namirnice se izbacuju, a ishrana se zasniva na voću, povrću, žitaricama i ribi, uz promenu načina pripreme hrane. Posna jela spremana na vodi ili uz minimalnu količinu ulja lakše se vare od masnih i začinjenih obroka, pa mnogi nemaju izražen osećaj sitosti nakon jela. Zbog toga se često povećava unos hleba i testenine, što može dovesti do povećanog kalorijskog unosa i porasta telesne mase.
Da bi se to izbeglo, obroci treba da budu redovni, umereni i raznovrsni. Veći unos voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki doprinosi poboljšanju zdravlja – mogu smanjiti masnoće u krvi, poboljšati kontrolu šećera, umanjiti rizik od srčanih oboljenja i doprineti „odmoru“ sistema za varenje. Ipak, tokom posta neophodno je obratiti pažnju na unos proteina i kalcijuma, jer meso i mlečni proizvodi nisu zastupljeni.
Poseban akcenat treba staviti na namirnice koje su hranljive i energetski vredne. Biljni proteini iz pasulja, sočiva, leblebija, kao i iz orašastih plodova, semenki, tofu sira i sojinog mleka mogu nadomestiti nedostatak životinjskih proteina. Kalcijum se može uneti preko povrća poput brokolija i kelja, kao i preko badema i susama. Dobro balansiranom ishranom moguć je i adekvatan unos gvožđa, cinka i vitamina B12, ukoliko se tokom dana konzumiraju mahunarke, semenke, orašasti plodovi, zeleno lisnato povrće i biljna mleka obogaćena kalcijumom.
Važnu ulogu imaju i zdrave masti – maslinovo i laneno ulje, avokado, kao i orašasti plodovi i semenke. Treba izbegavati zaslađene napitke i prednost dati vodi i biljnim čajevima.
Planiranje obroka ključ je održavanja energije. Dan je preporučljivo započeti doručkom, poput ovsene kaše sa orasima i voćem, pripremljene na vodi ili biljnom mleku, ili integralnim hlebom sa namazom od avokada. Ručak treba da bude izbalansiran – pasulj ili sočivo uz povrće, šampinjone i salatu ili rižoto sa povrćem i maslinovim uljem. Za laganu večeru preporučuju se salata, humus ili integralni hleb uz povrće. Užine tokom dana mogu činiti voće, šaka orašastih plodova, biljni jogurt sa voćem ili energetske pločice od ovsenih pahuljica, urmi i kakaa.
Post donosi brojne promene u ishrani, pa kod mnogih mogu nastati nedoumice oko izbora namirnica i pravilne organizacije obroka. Sve nedoumice – od nutritivnih potreba, preko izbora namirnica, do prilagođavanja ishrane zdravstvenom stanju ili životnoj dobi – mogu se otkloniti uz savet stručnjaka Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.
