Jedno od najstarijih gradskih naselja, Burjan prvobitno je bilo selo u blizini Požarevca. Istoričari beleže da su u Staro Selo, kako još zovu to mesto, počele da stižu iz okoline Zaječara izbeglice još pre 1813. Ono se nalazilo četiri kilometra zapadno od kasabe požarevačke, između Dragovca i Ljubičeva. Posle te godine gotovo je opustelo da bi ga Miloš 1826. godine preselio tu gde je i sada, na parcele koje su bile njegova imovina. Moglo mu se. Tako je čestiti knjaz napravio i Crkvensku čaršiju (sadašnji Stari korzo) u koju je prinudno naselio bogate smoljinačke trgovace. Najstarije ulice Burjana su Stiška i Vlajka Pavlovića, nedašnja Težačka. Na njihovom preseku nalazio se i nalazi Zapis kao znak središta male.
Najpoznatije burjanske porodice sredinom XIX veka stigle su, najvećim delom iz Negotinske krajine i okoline Zaječara, najviše iz Velikog Izvora (Boškovići, Pejići, Cvejići, Petrovići, Najdanovići, Radunovići, Jotići, Belosavići, Milčići, Petkovići, Mitrovići). Mnogo njih je stiglo sa Kosova, iz okoline Vučitrna i Prizrena (Devići, Grnčarevići, Vukosavljevići, Živanovići, Stojićevići, Pavlovići, Stamenkovići). Vujičići su Moravci, Stepići su Kruševljani, a među najstarijima bili su Dobrnjci i Nikolajevići. Kasnije migracije dovele su u ovaj deo varoši i druge porodice, menjana su prezimena, slave, udavalo se, preudavalo, dolazilo u kuće, pa se i poreklo teže moglo ustanoviti.
Kako koji okupator bi stigao, tako bi palio arhive, katastar, matične knjige. Mnogo toga je neizvesno. Šta je, međutim, izvesno? Ljudi koji su ponikli u Burjanu i koji su stigli visoko iznad potleušica, prašine, blata, ambara i štala. Kosta Protić, general, bio je prvi Kraljevski namesnik. Rođen je u Knez Lazarevoj ulici koja je pripadala Burjanu, odnosno Drugom reonu. Ko se ne bi ponosio Milivojem Živanovićem? Samonikli glumac u čiju čast su pokrenuta i traju dva festivala, koji ima na rastojanju od sto metara spomen-ploču, bistu i spomenik. Rodio se prekoputa najstarije požarevačke pijace. Kada je porodični posao propao, preselili su se u Nemanjinu ulicu, deo koji pripada Burjanu. Brojne fotografije svedoče o tome da je Milivoje bio i Burjanac jer je tu dolazio da obiđe majku i poseti stare prijatelje.
U najstarijoj burjanskoj ulici, Stiškoj, odrastao je moj školski drug Miroslav Stanojlović Mija, ili Jami, kako smo ga zvali. Odlično se sećam kada je naš učitelj Milan Milić, koji nas je naučio mnogo više nego što je to program tražio, rekao: “Zapamtite: ovom baćanu vrata će se sama otvarati“. Zaista, Mija je završio sve što se može završiti od najvišeg likovnog obrazovanja kod nas, a onda je svoju karijeru krunisao kao redovni profesor elitne Akademije Srpske pravoslavne crke za umetnosti i konservaciju u Beogradu.
Spisak slavnih Burjanaca je dug; lekari, pravnici, vojna lica…Konjički sport naše zemlje bio bi siromašniji, a požarevački i nezamisliv bez Jotića i Uroševića.
Šta je mene privuklo da se posvetim mojim Burjancima?
O velikanima je lako pisati i tome ću se svakako vratiti. Mene mnogo više privlače takozvani obični ljudi, oni koji su vredno iskoristili svoj život ne štedeći sebe, posvećujući se porodici i prijateljima. Dokazalo se mnogo puta da je najteže biti običan, normalan, svoj, uzdizati se u okruženju i okolnostima na koje ne možmo mnogo da utičemo, nego se borimo za svoje mesto pod Suncem, pošteno i vredno.
Spomenuh da smo se doselili u Burjan tokom poslednje očeve prekomande. Mi nismo ostali dugo u Težačkoj, kod dragih ljudi, MIlivojevića, pet-šest godina najviše, ali smo postali Burjanci. Druga kuća i porodica postali su nam komšije Grujići. Tri brata – Zoran, Miloš i Brana. Zoran je bio automehaničar i to u vreme kada su automobili vrlo retki. Vozio nas je često u opel olimpiji, na kojoj se podizao krov. Miloš – brodski mehaničar, a Brana, koji nas je vozio na motoru, vrhunski metalostrugar. I danas je teško odgajati i podići troje dece, a uvreme kada u Burjanu nije bilo ni metar asfalta, a prokopavanje kanala za odvod kiše smatrano velikim uspehom, to je bilo podvig. Deda Paun je po ceo dan u radionici izvlačio na mašini drvo za metle; nama, deci, bilo je neodoljivo da gledamo kako se od četvrtaste letve stvara okrugla drška. I tada i sada je vladalo zlatno pravilo – “sve, sve – ali zanat“. Ono što se može rukama uraditi, vredi i plaća se svuda po svetu. Sva tri brata su s ponosom nosili Burjan u svom srcu i postali ljudi od imena i ugleda. Moglo se i tako živeti pa da se postane uzoran građanin.
Otvaranje nove škole, 20.IX 1964. godine
Za Burjan me vezuje još jedno sećanje. Moj otac, tih ali odlučan čovek, otišao je s predsednikom školskog odbora 1962. godine kod predsednika opštine i rekao: “Mi pravimo novu školu, a ti gledaj šta ćeš, nema vraćanja, spremaj pare“. Da podsetim – škola “Vuk Karadžić“ bila je samo u onom delu do sadašnjeg parkića s košarkaškim igralištem. Samo četiri učionice! Za vreme dogradnje išli u Šumadijsku ulicu (tamo je tada bila Škola učenika u privredi), u tri smene, ali i u druge škole. Preko leta smo dobrovoljno radili na zemljanim radovima. Nikla je moderna škola s kabinetima, fiskulturnom salom, igralištem, radionicama…Eto, i to smo mi, Burjanci.
Da ne zaboravim: Burjan je ime dobio po čudnoj biljci. Avdika (sambucus ebulus, da preciziramo), imala je više naziva – smrdljiva bazga, smrdljiva zova, avtuga, apta…Branila se, ako čovek pokuša nevešto da je ubere (inače, lekovita biljka), neprijatnim mirisom. Baš nepravedno ime za deo grada iz kog su ponikli mnogi koji su dokazali da je provincija, ipak, samo geografski pojam.
Naslovna fotografija: Milivoje ispred kuće u Nemanjinoj ulici.
U sledećem nastavku: kreacija, kao takva…
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
