Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, a prazničnom ciklusu prethode Tucindan i Badnji dan, koji zajedno uvode verni narod u najradosniji hrišćanski praznik. Dva dana pred Božić obeležava se Tucindan, u narodu poznat i kao Tucje, dan posvećen pripremama za božićnu trpezu i dom.
Tucindan je tradicionalno dan kada se kolje i priprema pečenica, najčešće prase ili jagnje, koje će se peći na Badnji dan, a jesti na Božić kao prva mrsna hrana nakon šestonedeljnog posta. Nekada se životinja pre klanja tukla krupicom soli, po čemu je ovaj dan i dobio ime. Danas se u gradovima meso uglavnom kupuje, dok se na selu pečenica često bira i hrani posebnom hranom još ranije. U pojedinim domaćinstvima pripremaju se i ćurka, guska ili kokoš.
Pored pripreme mesa, Tucindan je dan i za uređenje domaćinstva i prikupljanje namirnica za Badnje veče. Sprema se brašno za mešenje, posuda sa zrnevljem žita, menja se slama u gnezdima za živinu, a pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, bombone i novčići koji će se uveče prosuti po slami u kući. Deca ih, prema običaju, skupljaju pijučući, što simbolizuje blagostanje i radost.
Narodno verovanje kaže da se na Tucindan ništa ne iznosi iz kuće, kako se tokom cele godine ne bi gubilo ono što domaćinstvo ima. Takođe, preporučuje se da se svi dugovi vrate, kako domaćin ne bi ostao dužan do narednog Božića.
Tucindan se obeležava i kao dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i sledbenika svetih Kirila i Metodija. Za života je bio poznat po isceliteljskim moćima i smatra se jednim od utemeljivača medicine na našim prostorima.
Ovim danom započinje tiha, ali duboka priprema doma i porodice za dolazak Božića – praznika mira, vere i porodične topline.
