Dok zvona sa hramova širom zemlje najavljuju najradosniji hrišćanski praznik, domovi širom Srbije postaju središte okupljanja porodice oko božićne trpeze. Nakon četrdesetodnevnog posta, današnja trpeza nije samo gozba, već simbol zajedništva i blagostanja za celu narednu godinu.
Česnica – Srce božićnog ručka
Centralno mesto svake trpeze zauzima česnica. Ova pogača, koja se mesi rano ujutru sa nenačetom vodom, predstavlja najvažniji ritualni hleb. Domaćice u nju stavljaju novčić, a veruje se da će onoga ko ga pronađe prva pratit sreća i novac tokom cele godine. Pored novčića, u zavisnosti od kraja Srbije, u česnicu se stavljaju i komadić drena (za zdravlje), zrno kukuruza ili pšenice.
Simboli obilja: Pečenka i domaći specijaliteti
Glavno jelo na božićnom meniju je tradicionalno pečenje, najčešće praseće ili jagnjeće. Ova tradicija potiče iz davnih vremena, a pečenica se obično priprema na Badnji dan kako bi bila spremna za božićni ručak.
Osim mesa, trpeza obiluje i drugim specijalitetima:
Sarma: Nezaobilazna kraljica svake svečanosti.
Ruska salata: Moderni klasik koji se savršeno uklapa uz pečenje.
Domaće pite i suvo voće: Na stolu se uvek nalaze orasi, lešnici, suve šljive i smokve, koji simbolizuju plodnost i prirodu.
Običaj položajnika
Pre nego što porodica sedne za sto, dom posećuje položajnik – prvi gost koji ulazi u kuću. On džara vatru u kaminu (ili simbolično nazdravlja) poželevši domaćinima zdravlja i napretka koliko i varnica, nakon čega biva darovan i pozvan da se pridruži prazničnom obedu.
Poruka mira
Bez obzira na bogatstvo trpeze, suština Božića u Srbiji ostaje u pozdravu „Mir Božiji, Hristos se rodi!“ i odgovoru „Vaistinu se rodi!“. Božićni ručak je trenutak kada se zaboravljaju nesuglasice i kada se ljubav i pažnja usmeravaju ka najbližima.
