U gustoj hrastovoj šumi nadomak sela Kurjače, u samom srcu Braničevskog okruga, vekovima opstaje manastir Nimnik kao nemi svedok jedne od najpotresnijih narodnih legendi istočne Srbije. Ova svetinja, koja datira iz 14. veka i doba kneza Lazara, svoje neobično ime duguje dečjoj nevinosti i nepokolebljivoj hrabrosti koja i danas fascinira posetioce.
Prema narodnom predanju koje se generacijama prenosi sa kolena na koleno, manastir je dobio ime po tragičnom događaju tokom turske najezde. Kada su osmanski vojnici presreli desetogodišnju devojčicu Nikoliinu, tražeći od nje da im pokaže put do skrivene svetinje, ona je na vlaškom jeziku uporno odgovarala samo dve reči: „Niču nimik“, što u prevodu znači „ne znam ništa“. Besni zbog njenog ćutanja i vernosti, vojnici su je usmrtili na licu mesta. Kada je narod kasnije pronašao njeno telo, oko njene glave se, prema verovanju, pojavio svetleći oreol, što je bio jasan znak da je reč o mučenici.
Danas se mošti ove hrabre devojčice čuvaju u maloj kapeli pored manastirske crkve, koja je u narodu poznata kao „Svetinja“. Nimnik je zbog ove priče postao jedno od najposećenijih mesta hodočašća u regionu, gde ljudi dolaze tražeći mir i isceljenje, verujući u čudotvornu moć dečje žrtve. Skriven od buke i modernog sveta, manastir i dalje čuva uspomenu na reči koje su postale simbol odanosti, podsećajući svakog putnika namernika da se najveća snaga ponekad krije u najtišem odgovoru.
