Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, kada je ustanovljeno sveto pričešće.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja – sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg.
Na Tajnoj večeri ustanovljeni su najsvetiji kanoni hrišćanske crkve, a pre svih sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Veliki četvrtak jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili „na vodi“.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom (naforom) – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
Na liturgiji Velikog četvrtka osvećuje se, po potrebi, Sveto miro u sabornim hramovima u sedištima autokefalnih crkava, čije je varenje počelo na Veliki ponedeljak.
Na ovoj liturgiji takođe se osvećuju i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Umesto heruvimske pesme, pričasne i pesme „Da ispolnjatsja“ peva se deo molitve pred pričešće: „Večeri tvojeja tajnija“.
Uveče se drži veliko bdenije i čita se Dvanaest strasnih Jevanđelja, u kojima su opisana stradanja Gospodnja.
