Latinski za početnike

U gimnaziji su na vrhu liste dosadnih predmeta bili latinski i matematika. Dok su matematiku voleli oni koji su za nju bili nadareni, malo ko je takvu ljubav pokazivao prema latinskom jeziku. To je nešto što je moralo da se nabuba kako bi se dobila ocena i nastavilo dalje. I u ovoj priči ima jedno veliko ali ! Matematika je zatrebala onima koji su studirali tehničke nauke i to ponegde čak ni u onolikom obimu koji se izučavao u gimnaziji. Zavisilo je od specijalnosti koja se proučavala. Međutim, taj dosadni, mrtvi jezik,  latinski, “proradio“ je tek na fakultetu i pokazao nam je gotovo trenutno da je i te kako živ i da je svima potreban! Nema te nauke u kojoj nećete naleteti na njega. O romanskim jezicima da i ne pričamo, a u rečnicima stranih reči i izraza latinski je etimološki na svakom koraku. Dokoni statističari utvrdili su da svršeni studenti fakulteta koji se bave zdravljem, odnosno bolestima (medicina, stomatologija, veterina, farmaceutika) u nov život kreću sa oko šest hiljada novih izraza – i svi su vezani za latinski.

Sreća naša što smo imali profesorku koja je bila temeljna, sistematična i potpuno lišena iluzije da nas ubeđuje u to koliko je taj “mrtvi“ jezik koristan.

Šta je nama ipak bilo interesantno u latinskom što nam je olakšalo da prođemo nekažnjeno kroz njega? Na kraju svake lekcije stajala je kratka rubrika  proverbia, dicta, sententiae. Poslovice, izreke, mudre misli. Svaki put četiri ili pet – ne više. Naučiti za sledeći čas – tako je glasio zadatak. Podsetio bih (neka mi nove generacije ne zamere na tom tonu i aluzijama jer nisu zlobne) da su gimnazijalci, u vreme retkih diplomiranih studenata u malim sredinama, bili intelektualci. Šta ih je razlikovalo od drugih koji nisu imali potrebu da to dokazuju? Povremeno korišćenje, na pravom mestu i u pravom trenutku, neke latinske izreke moglo je da održi tu iluziju. Čak smo se kasnije i takmičili ko zna više latinskih izreka. Stoga sam se ja u znak sećanja na to vreme odlučio da na latinske izreke dodam kao komentar svoje aforizme, da se malo nasmejemo, ali i zamislimo. Latinski deo je na početku rečenica i napisan je preveden jer su originalni izrazi svima široko poznati. Nadam se.

Iskoristi dan – a ne čoveka.

Mislim, dakle postojim – mada to za mnoge ne važi.

Požuri polako – uključen je radar.

Seti se smrti – na ovu skupoću.

Preko trnja do zvezda – nema prečice.

Ljubav sve pobeđuje – čak i samu sebe.

Ruka ruku mije – reče infektolog.

Sličan se sličnom raduje – samo da se ne udruže.

Ne za školu, već za život učimo – treba da piše na kupljenoj diplomi.

Ponavljanje je majka učenja – reče profesor i posla me na popravni.

Dođoh, videh – pobegoh.

Reči lete, napisano ostaje – reče priznanica.

U vinu je istina – samo još da se istrezni.

Ljudski je grešiti – ako ne pređe u naviku.

Sve svoje sa sobom nosim – reče puž.

Kocka je bačena – kvota se tek čeka.

Sreća prati hrabre – na bezbednom rastojanju.

Danas meni, sutra – isto meni…

U zdravom telu zdrav je i duh  – ako nije vakcinisan.

Mi o vuku – a Drašković na vrata.

Istorija je učiteljica života – ali je mnogo ponavljača.

Verujem, dakle  – naivan sam.

Raspravljati o magarećoj senci – a magarci svuda…

Umetnost je duga, život je kratak – i obratno, reče šund.

Magarac magarca češe – rekoše serdar i vojvoda.

Saslušati i drugu stranu – samo ako misli isto.

Pobediti ili umreti – a može li nerešeno?

U sledećem nastavku: genijalno nesrećni

Tekstove objavljujemo utorkom

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.