Godine čuda (anni mirabiles)

Rekao bih da je čudo nešto što se dogodi mimo svih očekivanja ili predviđanja, a da je tek posle toga je objašnjivo, kada prođe vreme i ljudi sagledaju sve dimenzije događaja. Zato su mudri Latini ostavili ljudskom rodu lepu sentencu u koju se mogu smestiti takva vremena i događaji- anni mirabiles. Toga bi moglo biti onoliko koliko je i ljudi, stoga se zadržimo na opšte usvojenim godinama posle kojih zaista ništa nije bilo kao pre. Sve je kasnije izgledalo logično, ali je do toga trebalo doći. Svaki narod smatra da su baš njegove godine i trajanje istorijski i čudesni, no izdvojimo one koje zaista ceo svet zna.

• 1492. godinu obeležili su katolički suvereni Fernando Drugi Aragonski i Izabela Prva Kastiljska. Oni su stvorili najmoćniju državu zapadnog sveta tokom nekoliko izuzetnih događaja. To su bili pad Granade, otkriće Amerike, Edikt iz Alhambre kojim su proterali Jevreje iz Španije; tada je objavljena i prva gramatika kastiljskog (španskog) jezika. U to vreme sentenca Anni mirabiles nije se još koristila, ali su ti događaji svojim čudesnim posledicama naknadno dobili to zvanje.
• 1543. godinu proslavila je nauka. Andreas Vezalijus (Andries van Wesel, lat. Andreas Vesalius) objavio je fundamentalni rad o anatomiji čoveka – “O građi ljudskog tela“ (De humani corporis fabrica libri septem). Možda i najepohalnije delo uopšte u istoriji napisao je Nikola Kopernik. “O rotaciji nebeskih tela“ (De revolutionibus orbitum coelestium). Bio je to prvi objavljen rad na temu heliocentričnosti vasione i prvi koji je direktno protivrečio crkvenom geocentričnom učenju. Do tada se za takve traktate stizalo na lomaču, a nama je u sociolekte stigao izraz “kopernikanski obrt“.
• 1666. godina prva je ponela naziv godina čuda, po naslovu poeme engleskog pesnika Džona Drajdena koji je svoju pesmu posvetio događajima iz te godine. Dogodio se veliki londonski požar baš u godini u kojoj se nalazio broj zveri (666). Pesnik je smatrao da će ta godina biti posebno pogubna, ali, eto, spasao ih je bog. Istina je da su i pre toga mnogi gradovi nestajali u požaru ili zemljotresu, ali Englez je iskoristio tu priliku da veliča svoju zemlju o kojoj brine i sam Bog. Da stvar ne bude tako subjektivna pobrinuo se Isak Njutn koji je te godine objavio Univerzalni zakon gravitacije.
• 1905. bila je godina Ajnštajna, naučnika koji je redefinisao Njutnove teoreme. Zaista se može reći da je to bila čudesna godina za nauku.

Nemaju samo naučnici, ratnici i državnici svoja čuda. Ima ih i u sportu, grani ljudskog interesovanja u kojoj su iznenađenja ne baš česta.

• 2016. i 2017. godina bile su u znaku velikih povrataka u istoriji finala NBA, Svetske Serije, Superboula i Lige šampiona UEFA. U junu 2016. Klivlend Kavalirsi Lebrona Džejmsa postali su prvi tim u istoriji finala NBA koji je nadoknadio zaostatak od 3:1 pobedivši ekipu Golden Stejt Voriorsa koja je u to vreme imala rekordan odnos pobeda i poraza od 73:9. U novembru iste godine Čikago Kabsi su osvojili prvu Svetsku seriju posle 1908. kada su nadoknadili 3:1. Osmog marta 2017. godine Suarez, Mesi i Nejmar predvodili su FK Barselonu u Ligi šampiona UEFA. Postali su prvi tim u istoriji tog takmičenja koji je nadoknadio zaostatak od četiri gola iz prve utakmice i pobedio PSŽ ukupnim rezultatom 6:5.
• 1963. godina smatra se čudesnom za sport jer su se tada rodila četiri buduća MVP NBA lige: Majkl Džordan, Čarls Barkli, Hakim Oladžuvon i Melon – više nego bilo koje druge godine.
• Ni 1972. godina nije bila tako loša. Rođena su četiri buduća osvajača Zlatne lopte: Zinedin Zidan, Rivaldo, Luis Figo i Pavel Nedved.

Da dodamo ovoj priči i ono što je navidljivije – film. Godina 1939. smatra se čudotvornom godinom Holivuda. Podsetićemo samo na neke klasike od kojih su neki postavili temelje žanra. “Čarobnjak iz Oza“, “Prohujalo s vihorom“, “Junion Pacifik“, “Burne dvadesete“, “Gospodin Smit ide u Vašington“, “Diližansa“, “Ninočka“, “Orkanski visovi“, “Mladi gospodin Linkoln“…

I, šta rekosmo? Čuda? Hm…Sada, kada ih posmatramo ili ih se podsećamo, sva ona izgledaju nam logično. No, tada kada su se pojavila ljudi su ih potpuno nespremno dočekali i tumačili. Ništa čudno…

U sledećem nastavku: Godine koje ne treba zaboraviti

Tekstove objavljujemo utorkom

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.