Kako je propalo selo postalo galaktički gigant?

Dobrodošli u još jedno izdanje naše omiljene futurističke rubrike. Danas nas put vodi kroz naborane vremensko-prostorne koridore pravo u Stig, tačnije u legendarno selo Batuša.

Dok ostatak Braničevskog okruga u ovoj 2207. godini uživa u holografskim plažama i hover-trkama, Batuša drži apsolutni rekord u nečemu sasvim drugačijem – mega-proizvodnji rakije. Ipak, ono što ovu priču čini neverovatnom jeste činjenica da ovo selo ima slovom i brojem: 2 stanovnika.

Tehnologija i tradicija: Kako funkcioniše „Batuša-Mega-Distillery“
​Nekada davno, Batuša je bila puna ljudi, pesme i poljoprivrede. Danas, nakon veka i po digitalnih migracija na kolonije oko Marsa, u selu su ostali samo deda Miloje (114), kiborg-poljoprivrednik sa titanijumskim kukom, i baba Stanimirka (109), master kvantne fermentacije.
​Njih dvoje uspešno upravljaju imperijom koja godišnje proizvede preko 40 miliona hektolitara vrhunske šljivovice.
​“Sinko, nekada se rakija pekla uz drva i proju, a danas moji nano-botovi u kazanima kontrolišu kiselost na molekularnom nivou. Ali duša je ostala ista!“ – objašnjava deda Miloje dok preko svog neuralnog linka upravlja flotom od 500 autonomnih dronova za branje šljiva.

​Specifikacije proizvodnje u 2207. godini:
​Za sve ljubitelje dobre kapljice i visoke tehnologije, evo kako izgleda proizvodni proces u Batuši:
​Zasadi „Cyber-Požegače“: Genetski modifikovane šljive koje rastu u anti-gravitacionim kupolama, zbog čega su plodovi savršeno okrugli i bez ijedne mane.
​Nano-kazani od grafena: Tradicionalni bakarni kazani zamenjeni su grafenskim reaktorima koji proces destilacije završavaju za tačno 3.2 sekunde po litru.
​Holografsko starenje: Umesto hrastovih buradi, rakija stari u elektromagnetnim poljima koja simuliraju 12 godina u hrastovini za samo 12 minuta.
​Zvezdana distribucija: Flota teretnih raketa svakog četvrtka odnosi „Batušanku“ put Beograda na Vodi, ali i ka rudarskim kolonijama na asteroidnom pojasu.

„Batušanka“ osvaja galaksiju
​Dok baba Stanimirka iz svog dvorišta, sedeći u levitirajućoj fotelji, nadgleda lasersko punjenje flaša, priznaje da joj fali komšiluk, ali ističe prednosti ovakvog života.
​„Nema ko da mi zanoveta preko plota, nema ogovaranja. Miloje i ja popijemo po jednu jutarnju ’nularicu’ (rakija sa 0% mamurluka, patentirana 2198. godine) i svako na svoj posao. On na dronove, ja na kvantne filtere. I mirna Batuša!“

I zaista, Batuša je dokaz da za uspeh nisu potrebne hiljade radnika i megatrapave fabrike. Dovoljno je dvoje ljudi sa jasnom vizijom, par hiljada pametnih robota i neuništiva srpska tradicija koja uspešno prkosi vekovima.

Sledeće srede vas vodimo u Rabrovo, gde su lokalni programeri uspeli da teleportuju prve svinje direktno u pršutarnu. Živeli!

Poportal