Čovek protiv njih nema šanse u ratu u kom gubi. Dok sićušni insekti godišnje odnesu više od milion života, naučnici odgovaraju novim tehnologijama — od GMO jedinki do zaraznih bakterija.
Sićušni su, dosadno zuje, i gotovo da nema doma koji bar jednom nije imao krvavu fleku na zidu. Međutim, njihov ugriz ne izaziva samo dosadni svrab — on za milione ljudi širom sveta predstavlja smrtnu pretnju. Prema podacima informativno-geografskog portala World Atlas, komarci su odgovorni za smrt više od milion ljudi godišnje, što ih zvanično svrstava u najopasnija bića na planeti.
Globalna pretnja i epidemiološka situacija
Ovi krvopijski insekti svake godine ubodom zaraze oko 700 miliona ljudi. Iako su decenijama smatrani pretežno tropskom pretnjom, rizik od bolesti koje prenose komarci dramatično raste i na evropskom kontinentu. Širenje tigrastih komaraca donelo je denga groznicu, zika virus i čikungunju direktno u Evropu.
Denga groznica: Registrovano je više od 10 miliona slučajeva u 176 zemalja ove godine.
Čikungunja virus: Preko 350.000 zaraženih širom sveta.
Zika virus: Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti prijavio je skoro 7.000 zaraženih.
Stanje u Srbiji: Krajem jula u Srbiji je registrovan prvi ovogodišnji slučaj zaraze groznicom Zapadnog Nila, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, broj zaraženih popeo se na 14 osoba. U Srbiji živi oko 40 vrsta komaraca, a najbrojniji su obični kućni komarci (Culex pipiens). Zanimljivo je da se krvlju hrane isključivo ženke i to u periodu razmnožavanja.
Genetički inženjering i laboratorijski rat
Tradicionalno zaprašivanje više nije dovoljno, pa se borba preselila u visokoopremljene laboratorije:
Genetski modifikovani komarci (GMO): Od 2019. godine pušteno je više od milijardu GMO komaraca širom sveta (podaci CDC-a). Mužjaci vrste Anopheles stephensi ne ujedaju, a imaju gen koji uništava ženske potomke malaričnih komaraca pre nego što dostignu zrelost.
Sterilisani mužjaci: Mužjaci se gaje i sterilišu u laboratorijama, a zatim masovno puštaju da se pare sa divljim ženkama, čime populacija ubrzo drastično opada.
Bakterija Volbahija (Wolbachia): Kineski naučnici su još 2016. pustili 3 miliona komaraca zaraženih ovom bakterijom. Mužjak sa bakterijom čini ženku sterilnom, dok kod ženke bakterija blokira širenje denga, zika i žute groznice. Istraživanje u Indoneziji pokazalo je smanjenje denga groznice za 77%.
Istorijski osvrt: Revolucionarni dr Ros
Britanski vojni hirurg dr Ronald Ros dokazao je 20. avgusta 1897. godine u Indiji da ženke komaraca prenose malariju. Za ovo otkriće dobio je Nobelovu nagradu 1902. godine i proglasio Svetski dan komaraca (20. avgust). Od malarije i danas godišnje umre oko pola miliona ljudi, a nova vakcina nedavno odobrena u Gani uliva dodatnu nadu.
Kako se sprovede suzbijanje i mere zaštite
Uništavanje larvi: Ključ borbe je u stajaćim vodama (bare, kanali, šahte). sprovode se tretmani sa zemlje uz prethodnu najavu pčelarima kako bi zaštitili košnice.
Prirodni neprijatelji: Riba, pauci i drugi insekti hrane se larvama, ali ne mogu sami kontrolisati njihovu ogromnu brojnost.
Saveti za građane i putnike: Obavezna upotreba repelenata, nošenje duge odeće, pražnjenje posuda sa stajaćom vodom i konsultacija sa lekarom oko antimalarijskih lekova pre putovanja u rizična područja.
Povezane vesti
Sve spremno za biciklistički spektakl u Požarevcu
Danas bez vode stanari u ulici Prvi Partizanski odred i okolnim ulicama
Danas pretežno oblačno i vetrovito