Odmereno i izmereno

Danas je 279. dan već ostarele Nove godine. A do sledeće Nove godine ima još 86 dana. Sve je to lepo, ali meni u tom slučaju preostaje do rođendana još 365 dana…Da, danas je taj dan koji slavimo jednom u godini kada smo, nesvesni sebe, prvi put zaplakali i obradovali nekog. Čekali su nas prosečno devet meseci. I evo me, već 73 godine vozim se na Trećem kamenu od Sunca, radujući se svakom njegovom izlasku.

Rođendan nas podseti kako vreme zaista leti. Odrastao sam, stasao, formirao se kao čovek i brže–bolje omatorio, a da takoreći to nisam ni primetio. Sada se to eufemično kaže ­– na ivici starosti. Spolja je na meni već 73 obruča, a iznutra je znatno manje. Još uvek pomislim, kada se zaboravim gde sam i ko sam, da sam ono dete koje se radovalo svemu oko sebe ne znajući šta ga sve kroz život čeka. Ni sad ne znam šta me sve čeka. Trudim se da budem reka. Obale su daleko, izvor je odavno iza mene, a ja se nadam da neće brzo i ušće. Ko zna? Zato se treba radovati svakom danu. Takve smo mi, vage. Nisam pristalica one kafanske dosetke – „živi kao da ti je svaki dan poslednji; jednom ćeš sigurno biti u pravu“. Ne bih da tako iščekujem sutrašnji dan, a ni vi. Nadam se.

Vaga i horoskopski znaci? Neko u to veruje, neko ne. Nekom prilikom sam razgovarao s jednom poznanicom koja je radila u lokalnim novinama. Poznavao sam je površno, kao i ona mene, ali nam je posao bio takav da smo se sretali prilikom konferencija za novinare. Posle jedne zastali smo da ukratko, u prolazu, sumiramo utiske dok su se kolege razilazile pakujući kamere i mikrofone. U toku razgovora ona mi je, preko dima cigarete, pomalo rezignirano zbog dana koji joj je iz nekih razloga loše počeo, rekla: „Ma, tebi je lako, ti si vaga…“. Trgao sam se: Otkud znaš? Ona je odmahnula glavom i rekla suvo i staloženo: „Ti si klasična vaga, samo što nisi obraćao pažnju. Šta je? Ne veruješ u to?“.

Da li verujem ili ne verujem? Po prirodi sam kauzalista; mislim da sve ima svoj uzrok, samo ga treba uočiti, ali kad poznanica to tako uverljivo kaže, hajde da se onda zamislim. Ona je videla da su se u meni popalile lampice radoznalosti i nastavila: „Mnogi ne veruju, ali uvek bude tako. Koji si podznak?“.

Nemam pojma. Onda me je ona pitala gotovo poslovno i koncentrisano u koliko sati sam rođen. Sigurna u sebe klimnula je glavom, uopšte ne ulazeći u to da li ću ja poverovati: „Jasno kao dan. Dupla vaga…Blago tebi“. Onda je zgazila cigaretu, kratko se pozdravila i požurila svojim poslom.

„Blago meni?“. Hajde da joj verujem, pomislio sam. Onda sam potražio u nekim novinama detalje, a oni su bili vrlo slikoviti. Tek onda sam primetio da su u to vreme gotovo svi objavljivali i dnevni horoskop. Da li je on bio tačan, tek je ostalo da utvrdim, jer sam još uvek bio ubeđen da je to sastavljao neko ko je hteo svima da udovolji. Tamo je pisalo: „Vaga je jedini znak u celom Zodijaku koji nije predstavljen životinjom ili ljudskim likom, već predmetom (terazijama). To govori o tvojoj težnji ka objektivnosti, pravdi i analitičnosti. Pod vladavinom Venere: vage ne traže samo balans, one traže lepotu u svemu – u rečima, umetnosti, odnosima i prostorijama u kojima borave“. Hm, to me je već zainteresovalo. Nastavio sam sa čitanjem. „Glavne vrline: diplomatija; imaju urođen dar da mire suprotstavljene strane…Estetika i šarm: Vole lepotu, umetnost i sklad, a njihova prijatna narav privlači ljude. Posvećeni su prijateljstvu i uživaju u društvu i smislenim razgovorima“.

Nisam dalje čitao. Odložio sam novine kad sam došao do rečenice: „Da li znate koje su Vam glavne mane?“. E, gospodine sastavljaču papirnih sudbina, pitajte nešto lakše; znam za njih i bez Vas, ali je malo komplikovano za objašnjenje. Kao kad me neko pita – „Gde živiš?“, a ja mu odgovorim – „I ja se pitam’’. Treba to odmeriti, razmisliti, pa reći…Šta bi mu drugo u zamišljenom razgovoru jedna dupla vaga i odogovorila?

Onda sam se dosetio da sam rođen na isti datum kao i moja majka. Slučajnost? Baš je nezgodna ta reč za nas, kauzaliste. To nije često, ali dešava se. Povremeno sam se podsećao toga da sam odlikovan zvanjem dupla vaga. Da li su vage sumnjičave? Ne znam, ali meni je lakše bilo da razmišljam da su koreni mojih uspeha, neuspeha  i zabluda, ovde na zemlji, a ne među zvezdama.

Trajalo je to izvesno vreme kada sam na času u školi primetio da me je učenica, najbolja u razredu, pažljivo slušala, ali je pomalo gledala i kroz mene. Vidi se to lako s mesta profesora; učenici bi se iznenadili šta se sve vidi u prvom minutu časa, a tek tokom celog časa…Oni su bili otvorene knjige, bar za mene. Kada je zvonilo ona mi je prišla na hodniku i rekla: „Profesore, Vi ste dupla vaga“. Nije pitala, samo je rekla. Nisam se iznenadio, učenici vole da znaju detalje o profesorima, nije to ništa čudno. Do nekih podataka je lako doći. „Da. I?“. Ona je rekla: „Napisaću Vam za sledeći čas Vašu natalnu kartu“. Klimnuo sam glavom i rekao „Hvala unapred“ i to smesta zaboravio. Ali ona nije. Našla me je u zbornici i dala mi list papira. Odložio sam ga i ostavio da kasnije pročitam (šta ću, kad sam vaga, to kod nas tako ide). Kada sam pročitao video sam da je ona praktično opisala moj život od početka. Slučajnost ili radoznalost? Ne znam ni danas.

Zato znam da sticajem okolnosti danas gasim svećice u interesantnom društvu: tu su Vestinghaus, Le Korbizije, Rolan Garos, Tor Hejerdal, Ivo Daneu…A kada pogledam ko je sve u mom znaku, onda mi je lakše da prihvatim da tu „ima nešto“: Monika Beluči, Vil Smit, Kim Kardašijan, Džon Lenon, Serena Vilijams, Mihajlo Pupin, Margaret Tačer, V. V.  Putin, Ajzenhauer, Mahatma Gandi, Enriko Fermi, Franko, Hindenburg, Milena Dravić, Nemanja Vidić…Ima tu umetnika, ali i političara, naučnika, ali da se ne lažemo – ima ih i u drugim horoskopskim znacima, ali lakše je verovati da smo mi izuzetak.

Izuzetak? Rođeni na isti datum nismo samo moja majka i ja. I moja kćerka i jedna od unuka rođene su istog datuma. Sve je nekako odmereno i na zemlji i među zvezdama. Bar tako mi, vage, mislimo…

U sledećem nastavku: „Triskaidekafobija “

Tekstove objavljujemo utorkom

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.