Za dobar prinos pšenice

„Ako januar nije u snegu, teško njivi, dolu i bregu“, jer ono što mogu da urade niske temperature ne može da završi nijedna agrotehnička i hemijska mera.

Pošto se tek završio period niskih temperatura i nepovoljnih uslova za rad na njivi, poljoprivrednim proizvođačima predstoji veliki broj važnih poslova. Jedan od najvažnijih je prihranjivanje ozime pšenice. Primenom dovoljnih količina azota pre početka prolećnog dela vegetacije biljkama se obezbeđuje dovoljna – optimalna količina ovog hraniva do kraja vegetacije tako da azot ne može biti limitirajući faktor prinosa.

Najveći zahtevi pšenice prema azotu su u fazama bokorenja i u početku vlatanja (porast u stablo), što je približno kalendarski posmatrano sa periodom od 10. marta do 10. aprila, jer ozima pšenica u tim fazama formira kapacitet za prinos, pa ukoliko tada nema dovoljno azota ostvariće se niži prinosi bez obzira na dalji tok vegetacije. Pošto je azotnom đubrivu potrebno određeno vreme za delovanje sa prihranom ozime pšenice treba krenuti kada se temperature vazduha ustale iznad pozitivnih vrednosti i biljke izađu iz perioda mirovanja.

Količinu azota za prihranjivanje ukoliko nije urađena agrohemijska analiza zemljišta moguće je odrediti i procenom na terenu. Za prihranjivanje pšenice se utroši od 60-100 kg N/ha (150-200 kg Uree/ha, 200-250 kg AN-a/ha, 250-300 kg Kan-a/ha), što zavisi od preduseva, količine upotrebljenih NPK đubriva, sorte, roka setve, gustine useva. Na izbor azotnog đubriva utiče pH vrednost zemljišta. Đubriva AN i Urea imaju prednost na zemljištima neutralne i blago alkalne reakcije, dok na kiselim zemljištima treba koristiti Kan.

Ukoliko usev treba đubriti sa većom količinom azotnih đubriva (>60 kg čistog azota/ha), prihranjivanje treba izvršiti u dva navrata, pri čemu 2/3 đubriva treba primeniti u prvom navratu, a preostalu 1/3 nakon 3-4 nedelje. Optimalna doza azota se mora korigovati prema zahtevu sorte, gustini useva i roku setve. Normalnim sklopom se smatra onaj u kojem ima 450-500 biljaka po kvadratnom metru.

Ukoliko je broj biljaka veći od 500 po kvadratnom metru, količinu azota u prihrani treba smanjiti za 10 odsto na svakih 50 biljaka više. Ako je sklop biljaka manji od potrebnog, količina azota se na isti način uvećava. Prednost u prihranjivanju treba dati usevima iz ranijih rokova setve, usevu za koji nije zaorana osnovna doza NPK đubriva, pšenici na predusevu suncokret, usevu kod koga je upotrebljeno deklarisano seme.

Za puni efekat prihranjivanja potrebno je najmanje 10 l kiše po kvadratnom metru (odmah nakon prihranjivanja), zatim da se temperature vazduha ustale iznad 5 stepeni celzijusovih, kao i da se eliminišu korovi i štetočine, kao i da se tokom vegetacije održava zdravlje biljaka.

Autor: Aleksandar Stojanović, dipl.ing.