Trokrilac

CRVENI BARON

ČAS ISTORIJE

Prvi svetski rat je doneo neviđene promene u načinu ratovanja. U Srednjem veku su bogati feudalci lepo mogli sebi da priušte oklop od glave do pete, najbolje oružje i konja. Sirotinja nije imala ni za zarđali mać, ali je uvek mogla da nabavi neku motku u obližnjoj šumi.

            U Velikom ratu, po prvi put, konjica nije imala veliki značaj. I kako će sad aristokratija da pokaže svoju superiornost …

           Na scenu stupa novi rod vojske – avijacija!

  I dok su niže klase ratovale u blatu, gladni i žedni, aristokratija je ratovala u oblacima. Smrt pilota bi se oplakivala danima, dok bi smrt nebrojene mase pešadije bila statistika.

            Jedan od mladih pripadnika pruske aristokratije koji je u to ratno leto 1914. godine stupio u vosjku, željan vojničke slave, bio je i Manfred foh Rihtofen. Na njegovu žalost, konjica se sada koristila samo za izviđanje.

            Taman kada je pomislio da će proći rat, a da ne učini nikakvo junačko delo po kom bi ga pamtili, upoznao je Osvalda Belkea, nemačkog pilotskog asa, heroja nacije. Što bi se reklo – ostalo je istorija…

            Tražio je i dobio premeštaj u avijaciju.

            Početak mu nije bio tako slavan… Pri prvom sletanju, izgubio je kontrolu nad avionom i potpuno ga uništio. Uprkos ovom pehu, u avgustu 1916. godine, Osvald Belke ga je primio u svoju novoformiranu elitnu lovačku eskadrilu, Jasta 2.

            Na francuskom nebu je 17. septembra 1916. godine ostvario svoju prvu vazdušnu pobedu. U tu čast, mladi bogataščić je iz Berlina naručio srebrni pehar sa ugraviranim datumom i tipom aviona koji je oborio. Ovu skupu naviku je morao da prekine posle šezdesete pobede, zbog nedostatka srebra u Nemačkoj.

            Iz dana u dan, iz meseca u mesec, mladi fon Rihtofen postaje sve bolji pilot i obara sve više neprijateljskih aviona. U novembru 1916. godine oborio je najpoznatijeg britanskog asa, Lenoa Hokera. U januaru 1917. godine dobija najveće nemačko vojno odlikovanje, Orden za zasluge – Plavi Maks i preuzima komandu nad Jastom 11, eskadrilom koju su činili najbolji nemački piloti, posle pogibije Osvalda Belkea.

            Manfred fon Rihtofen postaje nacionalni heroj. Najslavniji sin svoje otadžbine u Velikom ratu. Urođenu ekstravaganciju dodaje na već ogromnu slavu, i svoj avion, tipa Albatros D III (dvokrilac) farba u crvenu boju, što dovodi do vrhunca opšte pomame oko ovog mladića. Nadimak koji su mu nadenuli neprijatelji postaje poznat širom sveta, i ostaje do danas – Crveni baron.

            Pored toga što je bio vrhunski pilot lovac, bio je i vrlo neobičan komandir. Piloti njegove eskadrile su takođe dobili dozvolu da farbaju svoje avione u crveno, baze su im bile vrlo blizu prve linije fronta, smeštene u šatorima, tako da su se često premeštali. Omiljena kod ostatka nemačke vojske, ova jedinica ubrzo dobija nadimak „Leteći cirkus“.

            Leteći cirkus nije bio ni malo smešan savezničkim avijatičarima, naročito u aprilu 1917. godine. U „Krvavom aprilu“ došlo je do apsolutne premoći Nemaca u vazduhu. Ne samo zbog veštine pilota, već naročito zbog teničke superiornosti letelica. Nemci su razvili mehanizam pomoću kog pilot puca iz mitraljeza postavljenih ispred njega, kroz elisu. Sve dok Saveznici nisu „ukrali“ ovu tehnologiju, posle zarobljavanja jednog nemačkog aviona, Nemci su koristili ovu premoć.

            Samo je Crveni baron oborio 20 aviona tog aprila.

            Nemačka vrhovna komanda je shvatila da je Crveni baron toliko popularan, da bi njegova pogibija bila težak udarac za moral. Mnogi su tražili da se on povuče, ali on to nije hteo ni da čuje.

           Neprestano tražeći od konstruktora da dobije avion sa što boljim manevarskim sposobnostima, u septembru 1917. mu se želja i ostvaruje. Dobija novi model Foker Dr I, trokrilni avion, koji sam stiče veliku slavu, kao i njegov pilot. Iako je u crvenom trokrilcu izvojevao tek 19 od svojih ukupno 80 vazdušnih pobeda, danas se uvek povezuje isključivo sa ovim prepoznatljivim tipom aviona.

           Kako mu nije bilo ravnog među oblacima, sudbina je htela da Crveni baron strada sa zemlje. Jureći neprijateljski avion, u želji za još jednom reckom, 21. aprila 1918. godine, Crveni baron se spustio suviše nisko. Kanadska pešadija je odmah otvorila vatru na prepoznatljivu metu. Jedan metak pogodio je fon Rihtofena odozdo, sa strane, i teško mu oštetio srce i pluća. Slavni pilot je uspeo da sleti, ali je odmah potom izdahnuo.

            Kao što je red, u to vreme se još uvek znalo za viteštvo i čast. Saveznici su svog poštovanog neprijatelja sahranili sa svim vojnim počastima.

            Crveni baron je zvanično oborio 80 neprijateljskih aviona, mada se veruje da je prava cifra nešto veća. Po tom merilu, najbolji je pilot I svetskog rata.

            Iako je II svetki rat imao pilote sa više „pobeda u vazduhu“, do danas niko po slavi nije nadmašio „asa nad asovima“.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)