Ples oplemenjuje dušu, a velika je veština da uklopite pokrete i korake sa ritmom muzike. Zato je uz urođeni talenat i osećaj za ritam potrebno da se uloži puno sati vežbanja, truda i rada. I da volite ples, to je prvi preduslov, kaže nam Goran Miloradović, diplomirani inženjer rudarstva i rukovodilac Službe za rudarsko-geološka merenja u kostolačkom ogranku EPS-a.
Ples je njegov hobi i velika ljubav. U zanimljivom razgovoru preneo nam je svoje utiske i iskustva sa plesnog podijuma.Goran je završio rudarski odsek, smer rudarsko merenje na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. U tadašnjem Javnom preduzeću „Kopovi Kostolac“ zaposlio se 1997, a od 2002. do 2005. godine radio je na PK „Ćirikovac“ kao šef smene najpre na Prvom, a posle i na Drugom BTO sistemu.
Od 2005. do danas angažovan je u Službi za rudarsko-geološka merenja, a 2012. godine je postao i šef ove službe.− Prvi kontakt sa igrom uspostavio sam u osnovnoj školi, kada sam igrao folklor četiri godine, a u gimnaziji sam počeo da se bavim plesom – standardnim i latino, u plesnoj školi koja je prethodila današnjem požarevačkom „Boleru“.
Nastavio sam da plešem i na početku studiranja u Beogradu, početkom devedesetih godina, a onda je usledila pauza do 2015. godine − kaže Goran Miloradović.Ponovo sam krenuo na ples u požarevačkom klubu „Rojal“, gde sam pored standardnih i latino plesova vežbao i salsu i baćatu.
Kizombe, kao još jednog od tri plesa koji su sada svetski hit, tada nije bilo. − Na prvoj žurci jednog od plesnih klubova u Beogradu video sam da su mi potrebni bolji uslovi za učenje i vežbanje u ovoj oblasti.
Plesanje sa najboljima
Kada su u pitanju moja dva omiljena plesa – kizomba i baćata, imao sam privilegiju da plešem sa najboljim instruktorkama iz Srbije i okolnih zemalja, a u više navrata i sa najboljim svetskim plesačicama. Do sada sam između ostalih igrao sa Izabelom (plesni par Izabela – Felisijen), Paolom (par Paola – Rikardo), Kloe (Kloe i Karlos), Tarom (Tara – Julijan), kao i sa Italijankama Anom Ferari i Ralijom Gati – pohvalio se Miloradović.
Tada sam se prebacio u beogradske plesne škole i prošao kroz većinu njih, kao što su „Danza del arte“, u kojoj su se vežbali salsa i baćata, zatim „Fiseta“ (baćata), „Primera“ (baćata i salsa), „Timbao“. U zavisnosti od termina, rokova i veličina grupa, uklapao sam se jer sam samo vikendom imao mogućnost da idem.
Zanimljivo je da sam u jednom periodu istovremeno vežbao u pet plesnih škola u Beogradu, a kizombu sam vežbao i u Smederevu. Već 2016. godine počeo sam da idem na plesne vikende i festivale koje organizuju plesne škole u Srbiji i okolnim zemljama. Prvo sam bio na festivalu u Rovinju, jednom od najvećih i najatraktivnijih u svetu. Ovaj festival najduže traje, na njemu učestvuju vrhunski svetski plesači i pojavi se više od 15.000 ljudi.
Te prve godine, sedam dana sam učestvovao u programu „Summer sensual days“, a druge nedelje u programu „Salsa“. Radionice traju po sedam do osam sati dnevno, a uveče se druženje nastavlja kroz žurke na morskoj plaži i pored bazena – objašnjava Goran. Pored toga, učestvovao je više puta i na većim festivale kizombe u Zagrebu, zatim u Poreču, kao i u Budimpešti, gde je pored kizombe zastupljena i baćata. U Beogradu je učestvovao i na festivalima „Sensual weekend“ i „Kizomba bomba“, a redovno posećuje i žurke i rođendanske proslave, koje skoro svakog vikenda organizuje neka od plesnih škola. Takođe, išao je i u Novi Sad, na „Kubaneru“, jedan od najvećih salsa festivala u Srbiji.
Sabori geodeta
Od 2011 godine zaposleni iz Službe za rudarsko-geološka merenja ogranka „TE-KO Kostolac“ odlaze na Sabore geodeta. U standardnom i latino plesu, sa različitim partnerkama, na ovim druženjima redovno sam osvajao nagrade, kao i u pojedinačnim sportskim disciplinama – pikadu i stonom tenisu – kaže Goran Miloradović.
Zahvaljujući plesu proputovao je Srbiju i plesao u Kragujevcu, Beloj Crkvi, Vršcu, Pančevu, Jagodini, Ćupriji, Užicu, kao i u nedavno otvorenoj plesnoj školi u Nišu.
Goran ističe da je kizombu najmanje učio u plesnim školama, najviše preko radionica na festivalima i misli da je najbolje savladao. − Uz osnovni posao, koji mi obezbeđuje egzistenciju, tri godine bio sam potpuno posvećen plesu, koji mi je glavni izvor aktivnog odmora, opuštanja, strasti, ljubavi prema nečemu što voliš.
Događaji koji se organizuju u svetu plesa su prijatni i što je možda i najbitnije, društvo koje se okuplja širi pozitivnu energiju. Ples mi je doneo druženje, ali i veliki broj poznanika i prijatelja u raznim delovima Srbije, okolnih zemalja, li i sa drugih kontinenata. Zato su se moj dosadašnji uloženi trud, rad i vreme zaista isplatili.
Sada sam se posvetio salsi i taj ples najviše vežbam u plesnoj školi „Urban kor“ u Smederevu − završio je zanimljivu priču Goran Miloradović i dodao da je još dvojicu kolega iz ogranka „TE-KO Kostolac“ uspeo da „zarazi“ plesom. Mirko Milić iz elektro službe i Marko Marković, bagerista na prvom BTO sistemu, vredno vežbaju salsu i stigli su već do srednje grupe.
Autor: EPS Energija/Predrag Životić
