Kakav vazduh udišu Požarevljani?

Prema rezultatima portala koji se bave merenjem stepena zagađenosti, građani u Srbiji već danima udišu veoma loš vazduh. U čak devet gradova je zvanično izmerena visoka koncentracija suspendovanih čestica.

Što se tiče kvaliteta vazduha u Požarevcu, javnosti nisu dostupni nikakvi zvanični podaci ni na sajtu Zavoda za javno zdravlje, kao ni na sajtu Grada. Slična situacija je i sa Kostolcem. Iako je termoelektrana poznata kao jedan od najvećih zagađivača u Evropi, o čemu je ranije i pisano u pojedinim medijima, prema portalu AirVisual je vazduh u Kostolcu izmeren kao Nezdrav za osetljive grupe, a na Agenciji za zaštitu životne sredine kao – čist, ako uzmemo u obzir da automatska stanica u Kostolcu ne meri suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, već meri samo vrednosti ugljen monoksida, azotnih i sumpornih oksida.

Prilikom kontaktiranja Zavoda za javno zdravlje nismo uspeli da dobijemo nikakvu informaciju.

S druge strane, iz Odeljenja za LER nam je rečeno da sve što je Grad mogao da uradi za poboljšanje kvaliteta vazduha je da uloži u širenje toplifikacione mreže kako bi se smanjio broj individualnih ložišta. Osim toga, istaknuto je da razloga za brigu nema i da je normalno da u zimskom periodu vazduh bude zagađeniji.

Potvrđeno je da grad ima pet mernih stanica i jednu automatsku u Kostolcu, koja je u vlasništvu Agencije za zaštitu životne sredine.

Stanica za merenje suspendovanih čestica PM 10 u Požarevcu nalazi se u Ulici Čede Vasovića. Prema ranijim saznanjima, merenje kvaliteta vazduha vršila se prošle godine na dnevnom nivou, dok se sada obavlja isključivo na mesečnom.

Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?

PM 10 i PM 2.5 čestice – su suspendovane čestice, odnosno čvrsta materija koja se nalazi u vazduhu. Prašina manja (PM) od 10 mikrometara (PM 10) i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. PM 2.5 čestice su manje od 2.5 mikrometara – što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Indeks zagađenosti vazduha uzima u obzir šest zagađujućih materija: čestice PM 2.5, čestice PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Najveći zagađivač u datom trenutku diktira i broj koji odražava ukupan indeks zagađenja.

0 – 50 – Nezagađen

Kvalitet vazduha je zadovoljavajuć, odnosno aerozagađenje predstavlja mali ili nikakav rizik po zdravlje.

51 – 100 – Srednje zagađen

Kvalitet vazduha je prihvatljiv, međutim, zdravstvene tegobe može da oseti mali broj ljudi, koji je veoma osetljiv na zagađenje vazduha. Kod njih mogu da se jave iritacije disajnih organa kao što su kašalj i bol u grlu.

101 – 150 – Nije zdravo za osetljive grupe

Osetljive grupe mogu da osete posledice po zdravlje, naročito kroz pogoršanje postojećih oboljenja, ali je malo verovatno da će veća grupa ljudi biti pogođena. Osetljive grupe su deca, stari, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

151 – 200 – Nezdravo

Kod svih građana mogu da se jave posledice po zdravlje, blaže ili jače, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama.