Džudo klub „Požarevac“: od sekcije do jednog od najtrofejnijih sportova u gradu

Prvi džudo klub u Požarevcu je osnovan 1959. godine kao sekcija pri sportskom društvu za telesno vaspitanje „Partizan“. Osnivač je bio tadašnji major JNA Sreten Srećko Popović, koji se nalazio na čelu tog udruženja sve do 1965. godine, kada je prekomandovan u Beograd. Na njegovo mesto dolaze Stevan Marković i Ljubiša Jecić. Početkom sedamdesetih džudo klub se osamostaljuje i postaje džudo klub „Mladi radnik“. Prvi trener bio je pokojni Ljubiša Jecić, majstor džudoa, koji je uspešno radio. Njegovi naslednici su bili Dobrivoje Đurić Đura, Dr Milan Pešić i Ljubiša Jović. Krajem devedesetih i početkom dvahiljadite godine, džudo klub pod nazivom „Mladi radnik“ prestaje da postoji kao takav. Pojavljuje se džudo klub „Ipon“, koji je kratko postojao, zatim džudo klub „Bambi“, a nakon toga tek 2016. godine pojavljuje se džudo klub „Požarevac“. Da bi mogao da nosi ime grada, odlukom Skupštine Grada Požarevca dozvoljava se sportskom udruženju da nosi ime „Požarevac“.

I tada počinje da se ispisuje novija istorija džudoa u ovom gradu. Polako ali sigurno, stvaraju se osnovni uslovi za treniranje i okupljaju sportisti voljni da se oprobaju u ovoj borilačkoj veštini, ali i oni koji o njoj već prilično znaju.

Sportsko džudo udruženje „Požarevac“ je osnovano 25. maja 2016. godine. Osnivači su Vladan Jovanović, Ivan Milošević i Mlađan Dinić. Do osnivanja je došlo zato što je do tada postojala potreba za još jednim džudo klubom u Požarevcu, jer prethodni džudo klub nije ispunio očekivanja dece.

Deca. Glavni razlog zašto gotovo sve što je dobro postoji. Tako je i u sportu. Pravi klubovi sve svoje snage usmeravaju upravo na najmlađe, jer bez razvijanja njihovih potencijala, oni praktično i ne postoje. Nemaju svrhu, a ni budućnost.

Ono što je primetno u našem sportu jeste da su individualni sportovi u ekspanziji zahvaljujući medijskoj promociji i dostupnosti široj populaciji da prati takmičenja u individualnim sportovima. Džudo je jedan od malobrojnih borilačkih sportova koji je u programu olimpijskih igara. Zbog svojih karakteristika vežba se širom sveta i u mnogim zemljama uvršten je u sistem školstva. Bavljenje džudoom deci omogućava da ravnomerno razvijaju svoje fizičke sposobnosti, stiču samopouzdanje i nova prijateljstva. Takođe, kretanje i fizička aktivnost presudni su za zdrav fizički i psihički razvoj deteta.

POPORTAL Vas vodi u Sportsko džudo udruženje koje nosi ime grada Požarevca u kome postoji gotovo 6 godina. Glavni trener Vladan Jovanović, ni jedan trening ne propušta, pa dogovaramo da intervju uradimo elektronski. Jer, deca ne smeju da čekaju.

Koje mentalne i fizičke predispozicije dete treba da ima da bi se bavilo ovim sportom?

Glavna predispozicija za bavljenje džudoom je volja i želja da se radi i napreduje. Spretnost, izdržljivost, elastičnost, koncentracija i brzina stiču se vremenom upornim radom i disciplinom. U smislu bavljenja sportom, džudo je za decu jedan od onih sportova koji stručnjaci najviše preporučuju, u svrhu kvalitetnog rasta i razvoja od telesnog sazrevanja do psiholoških dobrobiti u smislu discipline, kooperacije sa drugom decom, fer-play-a, i slično.

Kada je najbolje početi?

U praksi se pokazalo da je najbolje početi kada je svest deteta na takvom nivou da može disciplinovano da prati zadatke i razluči šta se od njega traži, iskustveno smatram da je to posle 6. godine deteta.

Da li je džudo podjednako namenjen devojčicama i dečacima?

Da, džudo je podjednako namenjen i devojčicama i dečacima, tu nema razlike.

Koliko je vremena potrebno da se stasa u džudistu koji može da učestvuje na raznim takmičenjima?

Stasavanje za tamičenja je uslovljeno radom, prisustvovanjem na treninzima, kao i individualnim osobinama deteta.

Vaš sin Andrija i ćerka Lena su jedni od trenutno najboljih džudista ne samo u ovom delu zemlje, već u celoj Srbiji, pa i šire. Kako je došlo do toga da krenu očevim stopama i da li je baš ta činjenica da ste im Vi trener dovela do uspeha ili se radi o prirodnom talentu?

Kao otac i trener usadio sam im ljubav prema džudou, a njihovi uspesi uslovljeni su ne samo vrednim radom, već i talentom koji poseduju. Za njih je otežavajuća okolnost to što im je otac trener, jer uvek moraju da budu primer svima ostalima, kako u trudu i radu, tako i u disciplini i ozbiljnosti sa kojom pristupaju svakom treningu.

Koje su poruke roditeljima, kako da bodre svoju decu ako odluče da se bave džudoom?

Poruka roditeljima čija deca žele da se bave džudoom je da im budu podrška i da budu strpljivi u iščekivanju njihovih rezultata.

Šta su sve Vaši članovi do sada osvajali?

Takmičar Andrija Jovanović osvojio je do sada oko 200 medalja, što zlatnih, srebrnih i bronzanih, preko 8 pehara za najboljeg učesnika turnira, bio je tri puta državni školski prvak, dva puta je bio prvak centralne Srbije za poletarce, šampion države i jednom treći za mlađe pionire, u kategoriji starijih pionira osvojio je i treće mesto na državnom prvenstvu, kao i prvo u centralnoj Srbiji, dva puta je bio vicešampion u mladjim kadetima, osvajao je sve džudo turnire koji se organizuju u Srbiji barem jednom. Na medjunarodnom turniru u Beču osvojio je zlatnu medalju. Nastupao je i za rvački klub „Zmajevi „ iz Petrovca na Mlavi na državnim prvenstvima, gde je osvojio jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Tri puta je bio proglašen najboljim sportistom Grada Požarevca u organizaciji Sportskog saveza Grada i „Reč naroda“, a na kraju osmog razreda je proglašen sportistom generacije OŠ „Vuk Karadžić“. Stopama svog starijeg brata korača i njegova sestra Lena Jovanović, pred kojom je tek mnogo turnira koje treba da osvoji, a najveći uspeh do sada joj je srebrna medalja na prvenstvu centralne Srbije. Osim njih dvoje, uspešni takmičari kluba su Stevan Đurić, koji je bio prvak Srbije u poletacima i treći na prvenstvu centralne Srbije za mlađe pionire, i Ivan Milovanović koji je jedan od najboljih poletaraca u Srbiji.

Upitali smo i Andriju i Lenu kako je biti dete uspešnog sportiste i da li je tata strog trener?

Andrija: ponosan sam što sam sin uspešnog sportiste koji je svoje vreme, znanje, energiju i ogromnu volju posvetio meni i sestri, kao i svim ostalim članovima našeg kluba. Ono što je najvažnije, uz njega sam zavoleo džudo, a ta ljubav prema ovom sportu je zaslužna za moju volju i rad, što kao rezultat ima značajne uspehe i medalje.

Lena: pored tate i starijeg brata sam i ja zavolela džudo, trudim se da budem svakim danom sve bolja, a tata mi u tome pomaže.

Kako se pripremate za takmičenja?

Pripreme za takmičenja su u vidu kondicionih priprema, usvaršavanja tehnike i borbe. Pre takmičenja pažnja na treninzima je usmerena na nas, tako da su za nas tada treninzi mnogo zahtevniji.

Da li škola i društvo „trpe“ zbog džudoa?

Imamo dovoljno vremena za učenje i druženje i pored redovnih treninga, tako da škola i društvo ne trpe zbog toga.

Kada bi ste ponovo počinjali da se bavite nekim sportom, da li bi to bio džudo?

Kada bismo ponovo birali, uvek bismo izabrali džudo, jer znamo sve njegove prednosti i koliko nam znači u našem razvoju.

Kakve planove imate u ovom sportu?

Andrija: plan mi je da budem svetski i olimpijski šampion (smeh), i da postanem trener i džudo sudija.

Lena: moj plan je da budem bolja od Andrije (smeh).

Sportsko džudo udruženje „Požarevac“  će se truditi da i u narednom periodu iznedri još više dobrih džudista i takmičara koji će predstavljati svoj klub i grad u najboljem svetlu. A to svetlo već daleko dopire.

Poportal