Posle oslobođenog Čačka, Miloša Obrenović se uputio sa velikom vojskom od 12.000 ustanika da oslobodi Požarevac. Miloš je dobio obaveštenje da se velika vojska okuplja oko Požarevca, da u ispomoć Turcima dolazi delibaša vidinskog vezira sa 1900 delija koji su načinili šest šančeva i da imaju jedan top. Miloš je na putu za Požarevac u Batočini zatekao šanac sa 2000 Arnauta. Tu su se ustanici borili sa Arnautima, ali su se ovi tri dana predali. Potom su posle ove pobede ustanici prešli Moravu i uputili se ka Požarevcu.
Tok bitke
Na putu ka Požarevcu, Miloš i ustanici su naleteli na delije. Srbi su odmah stupili u borbu sa delijama, ali su se u jednom trenutku pokolebali, videvši sa kakvom se žestinom delije bore. Miloš je tada svojom ličnom inicijatovom poveo napad na delije. On je jurnuo na konju ka delibaši uputivši mu reči: „Vala delibaša, ti može biti da imaš kud i na drugu stranu, al ja zaista nemam kud, nego mi valja ovde mret…”. Potom su ustanici savladali delije koje su se povukle u šančeve. Srbi su prvi dan zauzeli prvi šanac na juriš, potom u naredna dva dana sledeća dva šanca, dok Turci nisu ostali u velikom šancu sa topom i dva mala šanca do crkve i džamije. Miloš potom posla svog pisara sa predlogom da se Turci predaju i ostave džebanu i top, a da će dobiti siguran prolaz do Turske. Tokom boja poginuo je šurak kneza Miloša i brat kneginje Ljubice Jovan Vukomanović. Kneginja Ljubica je kasnije na mestu pogibije brata Jovana, gde se odvijao boj podigla dva jablana. U čast srpske pobede je spevana epska narodna pesma Boj na Požarevcu.
Zanimljivosti
Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić. U ekranizaciji prikazana je borba srpske pešadije i konjice sa Turcima i scena u kojoj Miloš Obrenović na konju juriša na Asana delibašu sa rečima: „More delibašo ti imaš kud, il’ živ il’ mrtav, a ja nemam.” Anastas Jovanović je uradio litografiju ,,Knjaz Miloš u boju,, na kojoj je knjaz Miloš prikazan sa ustanicima kako se na konju bore protiv Turaka. Litografija je zajedno sa litografijom ,,Karađorđe u boju,, objavljena u monografiji Anastasa Jovanovića u konaku kneginje Ljubice.
