Narodni muzej u Požarevcu – velika i duga priča

Sve je počelo 1895. godine kada je istorijska sekcija požarevačke Gimnazije predložila da se osnuje muzej. Naime, iz te obrazovne ustanove nastala je i većina velikih i dugovečnih ustanova koje su vezane za nauku i kulturu. Istorijska sekcija prikupila je veliki broj predmeta iz prošlosti našeg kraja. Tada nije bilo lokalnih muzeja u Srbiji osim Narodnog muzeja Srbije koji je bio državni muzej. Istražen je statut muzeja u Beču na osnovu čega je nastavničko veće Gimnazije ustanovilo Pravila rada i predložilo ih gradu koji ih je dalje prosledio Ministarstvu prosvete.

I tako, 26. januara 1896. godine, nastaje prvi lokalni muzej u Srbiji. To je začetak današnjeg požarevačkog Narodnog muzeja, koji za manje od dva meseca proslavlja 125 godina postojanja, redak i značajan jubilej u našoj zemlji.

Ono što je veoma važno jeste da je Narodni muzej u Požarevcu radio neprekidno svih tih godina, tokom ratova i ostalih nedaća koje su se dešavale.

Danas, zahvaljujući tome, poseduje zbirku od čak 90 000 predmeta koji se čuvaju u depoima, a jedan deo je izložen. Zbirke se odnose na period od praistorije do savremenog doba. Ima ih osam: antička, antičko-vizantijska zbirka, praistorijska zbirka, srednjevekovna, istorijska koja podrazmeva modernu istoriju, etnološka, istorijsko – umetnička i zbirka primenjene umetnosti. Poslednja je naročito interesantna jer je manje poznato da se u ovoj ustanovi čuvaju i savremena umetnička dela.

Zgrade u kojima muzej radi su, pre svega, zadužbine. Centralna zgrada pripada Muzeju još od 19. veka. Zgrada požarevačkog diplomate Miodraga Markovića, velikog ljubitelja umetnosti, njegov legat, ostavljen je oko Drugog svetskog rata. Legat je takođe nastao i iz fondacije Petra Dobrnjca.

„Ljudi koji dolaze sa strane, iz Srbije i inostranstva, su zatečeni našim zbirkama i onim što vide, posebno stručna javnost. Mi, naime, imamo kontakte sa Austrijom, Nemačkom i Italijom preko naših i njihovih stručnjaka. Često se dolazi ovamo da se utvrde neke istorijske činjenice. Poznati je nauci veoma dobro ono što se čuva u našem muzeju zahvaljujući predanom radu kustosa Narodnog muzeja u Požarevcu. Uglavnom su zatečeni što mogu da nađu takve stvari u jednom provincijskom muzeju. Naime, provincijski muzeji uglavnom prikazuju lokalnu kulturu i imaju ogranićeni domet. To nije slučaj sa Narodnim muzejem u Požarevcu. Neki predmeti su veoma jedinstveni i značajni“, kaže direktor Narodnog muzeja u Požarevcu dr Gordan Bojković.

Postavlja se pitanje kako bi bilo da nije bilo ratova i planskog uništavanja kulturnih ustanova:

„Nemci su svaki put kad su bombardovali Srbiju uništavali njene vrhunske kulturne ustanove, Narodni muzej i Narodnu biblioteku, nanevši katastrofalne gubitke nacionalnoj kulturi. Nestali su predmeti koji su bili od značaja za evropsku i svetsku baštinu, kao i popisi i inventari šta se sve čuvalo“, dodaje Bojković.

O ovoj temi, kao i mnogim drugim vezanim za Narodni muzej u Požarevcu, koje će vas, sigurni smo, zanimati, govorićemo u narednim vestima. Ostanite uz Vaš POPORTAL.

Poportal