Dvadesetog januara navršava se tačno sto godina od smrti jednog od najpoznatijih vojskovođa srpske vojske, koji je dobio odlikovanja i Francuza i Engleza, a često bio žrtva nepravde u sopstvenoj zemlji.
„Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!“.
Iako je drugi deo poznatiji, prva rečenica parole vojvode Živojina Mišića, ukratko opisuje njegov život.
Dete sa sela koje je iz opanaka stiglo do najviših srpskih i svetskih odlikovanja, savremenici su mu se divili, a oreol časnog vojnika i komandanta nije dovođen u pitanje, ipak je bio žrtva spletkarenja i karijerizma.
Zbog političkih previranja tri puta je bio udaljen iz službe i sva tri puta vraćan.
Danas on je mnogima sinonim za reč vojvoda – što je i titula, ne samo vojni čin, koji se daje za izuzetne zasluge pojedinicima.
„Kada kažete vojvoda prva asocijacija ljudima je upravo Živojin Mišić, ne samo zbog veličine znanja i sposobnosti komandovanja, već zato što je s njim doneta sloboda narodu i to je prenošeno s generacije na generaciju do danas“, kaže za BBC na srpskom Mitar Kovač, general-major u penziji.
Mišić je ostao upamćen kao komandant srpske vojske koji je u Prvom svetskom ratu izvojevao pobedu u bici na Kolubari.
Njegov manevar se i danas izučava na vojnim školama, a bio je i deo oslobodilačke Solunske operacije 1918.
Vojnik odluke
Spomenici Mišiću nalaze se na gradskim trgovima u Mionici, Valjevu, a jedan manji je i ispred Beogradskog sajma.
Njegova rečenica s početka teksta već godinama prekriva ruševine zgrade Generalštaba, oštećene 1999. tokom NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.
„Postoji komemorativno sećanje […] On je, do danas, za sve režime ostao nesporna ličnost“, kaže Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.
Mišića su, tvrdi, vojnici voleli i bojali su ga se, ali su znali da je pravičan i verovali su u njegovu srećnu zvezdu.
„On je bio vojnik odluke, izuzetno inteligentan, dalekovid u procenjivanju gotovo kao dobar šahista i znao je da bude uporan u viziji i da je nametne“, ističe Bjelajac.
Prošao je tačno vek otkako je u zoru 20. januara 1921. u 66. godini u vračarskom sanatorijumu preminuo Mišić.
„Za tih 66 godina imao je buran, težak život, ali i slavan. Posle 100 godina on je nezamenljiv u srpskoj istoriji“, smatra Kovač.
Kolubarska bitka
Kolubarska bitka u zapadnoj Srbiji, u novembru i decembru 1914, smatra se briljantnom vojnom operacijom.
Iscrpljenu, izmučenu vojsku, koja je bila u dobroj meri i demoralisana i koja se „razvlačila u kaljugama od Drine do Kolubare“, Mišić je uspeo da izvuče u dubinu teritorije centralne Srbije, ostavljajući samo manje jedinice da se bore sa neprijateljem.
Tim manevrom povlačenja dobio je vreme za oporavak.
„Uspeo je da podigne volju oficirskom i boračkom sastavu, konsoliduje snage i predloži, a zatim izvede operaciju koja je briljantna po rezultatima.
„To je 1914. među saveznicima bila prva pobednička operacija, tad se za srpsku vojsku pročulo u svetu – jer je mala armija uspela da se odupre moćnom Austrougarskom carstvu“, navodi Kovač.
Austrougarski vojnici nisu bili samo brojniji, već i dobro opremljeni, siti i sa značajnim rezervnim sastavima, dodaje.
Od ovaca do ordenja
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 20. jula 1855. kao trinaesto dete Radovana i Anđelije.
Gotovo 100 godina kasnije, 1947. godine, u istom selu rodio se Miodrag Mišić, praunuk vojvodinog najstarijeg brata Nikole.
„Ponosan sam na familiju i na svog vojvodu“, kaže Mišić za BBC.
On je kustos i domaćin Kuće vojvode Živojina Mišić u Struganiku u kojoj je muzej od 1987.
Veliki je poznavalac lika i dela slavnog pretka.
„U memoarima Moje uspomene, vojvoda pred kraj života navodi: ‘Rodio sam se 7. jula po starom kalendaru u livadi ispod šljive ranke, pored kolibe dok je moja majka bila planinka, kao trinaesto dete’.
„‘Tom detetu, pošto je troje starijih bilo umrlo, dali su ime Živojin, verovali su u ime da ga poživi'“, citira Mišić.
Mišići su, prema rečima Bjelajca, došli pre više od dva veka sa Durmitora, planine u Crnoj Gori.
Više o ovoj vest pročitajte OVDE.
