Krvna plazma u borbi protiv korone pomaže kad je najpotrebnije

Prvi zabeleženi slučaj zaražavanja SARS CoV 2 virusom registrovan je u Srbiji 6.3.2020. godine, a prva jedinica rekonvalescentne anti COVID-19 plazme je prikupljena 11.4.2020. godine, korišćenjem aparata za automatizovano izdvajanje plazme, uz istovremeno vraćanje ostalih krvnih elemenata. O tome gde se stiglo sa lečenjem korone krvnom plazmom, razgovarali smo sa dr Vesnom Bosnić, specijalistom transfuziologije Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Rekonvalescentna plazma je plazma osoba koje su preležale COVID-19. Smatra se da se u njoj nalaze specifična antitela na virus te se primenjuje kao transfuzija hospitalizovanim, teškim bolesnicima kojima pruža privremenu zaštitu.

Svetska zdravstvena organizacija ima jasan stav kada je u pitanju primena rekonvalescentne plazme. Ovo nije prvi put da se plazma izlečenih koristi u terapiji. Primena rekonvalescentne plazme uvrštena je i u lečenje pacijenata koji su bolovali od SARS-a, MERS-a, Ebole, H1N1 virusa, i empirijski se krenulo sa primenom u pandemiji SARS CoV2 virusom u odsustvu specifične terapije. Teško je dokazati izolovane efekte plazme, s obzirom na to da se ona primenjuje uz složenu terapiju. Efekti plazme nisu dugoročni. Rekonvalescentna plazma pomaže organizmu da se izbori sa virusom onda kada je to najpotrebnije, u ranoj fazi bolesti, ne sprečavajući ponovnu zarazu, mada ponovna zaraza nije opisana masovno, već kao retki slučajevi.

„I Srbija je, kao i druge evropske zemlje započela Projekat anti COVID-19 plazma, koji podrazumeva motivaciju i regrutaciju rekonvalescenata, osoba koje su se uspešno izborile sa SARS CoV2 virusom, da doniraju plazmu. Da bi osoba mogla da donira plazmu, neophodan uslov je da preleži infekciju, a dokaz za to je ili pozitivan PCR nazofaringealnog brisa, pozitivan brzi antigenski test ili pozitivan serološki test na anti COVID-19 antitela IgG klase. Mora da prođe 14 dana od potpunog oporavka bolesnika, prestanka svih simptoma, pod uslovom da je osoba imala lakšu kliničku sliku, a ako je imala upalu pluća u kliničkoj slici, treba da prođe 90 dana kako bi bilo bezbedno da donira plazmu. Kada se obavi prvi – trijažni razgovor, potencijalni davalac dolazi u Institut za transfuziju krvi Srbije na kliničko-laboratorijsko testiranje, odnosno fizikalni pregled, a zatim i pregled kompletne krvne slike, biohemijskih parametara, određivanja indeksa anti COVID-19 antitela, elektroforeze proteina, a po potrebi i anti-HLA antitela. U skladu sa rezultatima davalac plazme se poziva na 15 dana. Svako davanje plazme podrazumeva i praćenje nivoa antitela.“, kaže dr Vesna Bosnić.

Rekonvalescentna plazma primenjuje se samo hospitalizovanim pacijentima prema strogim kriterijumima kliničkih lekara, i deo je složene terapije. Na osnovu bodovanja (skoringa) procenjuje se kada je pravi trenutak za primenu plazme. Jedna jedinica date krvne plazme se deli na dva dela, i jedan pacijent dobija plazmu jednog dobrovoljnog davaoca plazme.

„Dosadašnji rezultati su obećavajući, s obzirom na to da je u novembru i decembru, kada je i pik infekcije bio na najvišem nivou, upotrebljeno preko 400 jedinica. Teško je proceniti izolovani efekat plazme, jer je primena rekonvalescentne plazme jedno od terapijskih sredstava u složenoj šemi lečenja. Potrebno je prikupiti sve podatke o primenjenoj terapiji, pa će se tada jasnije znati i udeo plazme u ukupnom efektu. Neželjene reakcije anti COVID-19 plazme su retke i slične kao i kod primene zamrznute sveže plazme, koja se svakodnevno primenjuje kao transfuziološka terapija kod velikog broja pacijeneta. Rezultati objavljenih radova kolega iz Evrope i SAD govore u prilog povoljnog efekta primenjene rekonvalscentne plazme.“, zaključuje dr Bosnić.

Podsećamo, za prijavu i sve dodatne informacije o doniranju rekovalescentne plazme možete se javiti na telefone 064 / 839 2980 i 19819 i preko sajta www.donirajplazmu.gov.rs. Takođe, možete postaviti pitanja na e-mail itkscovid@nbti.org.rs.