Fizička aktivnost u doba korone

Usled pandemije COVID19 koja nije poštedela gotovo nijednu državu u svetu, čiji proces lečenja, između ostalog, zahteva strogo mirovanje, nameće se pitanje kakvim fizičkim aktivnostima treba pristupiti za oporavak čitavog tela nakon što osoba bilo kog pola i uzrasta preleži ovaj virus. Na ključna pitanja o ovoj temi odgovore su nam pružile Katarina Žegarac Ilić, profesorka fizičkog vaspitanja i fitnes instruktor i Marina Milutinović, strukovni fizioterapeut.

„Pre svega neophodna je preporuka svog lekara jer je problem individulan, ali svakako je neophodno da osoba koja je preležala koronavirus sluša svoje telo. Ukoliko se nakon 15 dana do jednog meseca nakon preležanog virusa osoba dobro oseća, potrebno je da počne sa nekom lakšom aktivnošću, na primer šetnjom, zatim brzim hodanjem a zatim da postepeno uključuje i druge aktivnosti. Ukoliko je osoba vežbala određene grupe mišića bilo bi potrebno da krene da vežba dva do tri puta nedeljno i kao što sam već naglasila, da sluša svoje telo. Da li se zamara i kako se oseća.“, kaže profesorka Katarina Žegarac Ilić.

Na pitanje od čega zavisi brzina kojom ćemo se oporavljati posle korone, profesorka Žegarac Ilić kaže da sam oporavak tela zavisi uglavnom od stanja organizma, kakav je bio pre zaraze i kakav je posle. Ko je bio fizički aktivan svakako da će se pre oporaviti, pa se stoga preporučuje zdrava ishrana i povratak ranijim navikama fizičke aktivnosti same individue.

Nakon pandemije COVID19 nastupila je i jedna druga pandemija, a to je pandemija fizičke neaktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija objavila je čuveni hešteg „StayAtHome“, ali uporedo sa tim heštegom postoji još jedan koji je jako značajan – „HealthAtHome“, ističe naša sagovornica:

„Osobe koje su se našle u izolaciji usled dolaska iz inostranstva ili je razlog taj što im je neko bližnji zaražen, svakako se trebaju baviti fizičkom aktivnošću jer su za to, zaista, dovoljna i 2 m². Bilo da su to neke vrste skokova, trbušnjaci, čučnjevi i razne vežbe iz širokog dijapazona vežbi za koje nisu potrebne teretane. Naime, uprkos čitavoj situaciji izuzetno je važno da budemo fizički aktivni makar 60 minuta. Pod tim možemo smatrati i najobičniju šetnju, ukoliko živimo na nekom spratu ne moramo koristiti lift, načini su zaista raznovrsni.“

Profesorka Žegarac Ilić naglašava da je zaista zabrinjavajuća, konkretno u našoj državi, činjenica da samo 9% populacije ima fizičku aktivnost. Još veću zabrinutost izaziva istraživanje koje je pokazalo da smrtnost usled fizičke neaktivnosti ima jednak procenat sa smrtnošću izazvanom dijabetesom. Ovaj problem ne izuzima ni starija lica, čiji se procenat invaliditeta značajno povećao usled nekretanja:

„Jedan broj ljudi oko mene, mogu da podelim, nisu izlazili iz kuće i čvrsto su se držali preporuka a drugi broj ljudi je pokušavao da se ponaša normalno. Dakle, u skladu sa tim epidemiološkim merama. Izneću lični primer da sam svakoga dana trčala. Jednostavno nisam želela da sebi dozvolim da ostanem neaktivna. Mnogo toga zavisi od psihe jer su ljudi postali depresivni i melanholični usled straha koji je izazvala pandemija.

Međutim, dok sam vežbala tokom vanrednog stanja, trčala sam obilaznicom oko Požarevca jer je hipodrom bio zatvoren. Trčala sam sama i nisam publikovala to što radim, ali dobijala sam poruke da sam neodgovorna. U pitanju su bili, navodno, prijateljski saveti. Smetalo im je što trčim bez maske i rukavica, govorili su mi da ugrožavam sebe i zdravlje moje porodice. Rekli su da bih trebala biti malo odgovornija. Naravno, ignorisala sam takve poruke. Nasmejem se i kažem „hvala na sugestiji i savetu“, ali se ispostavilo da sam ipak radila pravu stvar za sebe.“

Posle ukidanja vanrednog stanja, ono što potvrđuje istraživanja o fizičkoj neaktivnosti je to što se veliki broj ljudi javio za individualne treninge u fitnes centar „Fit 012“ u Požarevcu koji vode profesorka Katarina Žegarac Ilić i strukovni fizioterapeut Marina Milutinović, odnosno sa potrebom za medicinskim fitnesom i korektivnom gimnastikom usled raznih tegoba, počevši od bolova u kičmi, vratu, bilo da je središnji ili lumbalni deo, pa je zbog specifičnosti treninga neophodan rad individualnih treninga sa tim osobama.

Prethodne iskaze potvrđuje i svojim iskustvom Marina Milutinović, strukovni fizioterapeut u „Fit 012“:

„Navike ljudi su se tokom epidemije menjale, od toga da su tokom prvog talasa svi bili uplašeni, povukli se, prestali da vežbaju, da dolaze na masaže. Vremenom su shvatili da takvim povlačenjem samo štete sebi i svom zdravlju. Kada je sve malo popustilo, što se tiče mera, ljudi su se više posvetili sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Ono što može da se primeti je to da su ljudi više napeti, više sede i manje se kreću. Zbog toga se često javljaju tenzione glavobolje, bolovi u vratu, ramenima i ledjima. Stoga se povećao broj ljudi koji vežbaju i dolaze na masaže. Obim posla što se tiče masaža se povećao i zbog toga što su ljudi shvatili da im je, pored svog ovog stresa, to najbolji način da se opuste. Primetan je povećan broj deformiteta kičmenog stuba kod dece, jer sada, osim u slobodno vreme, koriste računar za online nastavu, a deca kod kuće često nepravilno sede i zauzimaju „najudobniji“ položaj.

Korona je virus koji traži strogo odmaranje i ležanje. Jako je bitno da se to ispoštuje, da se stanje ne bi pogoršalo i bolest produžila. Marina iz svog ličnog iskustva potvrđuje značaj fizičke aktivnosti:

„Ja sam imala blaži oblik, pa sam nakon preležane dve nedelje počela sa laganim šetnjama. U početku sam se brzo zamarala, ali svakodnevnom šetnjom i laganom fizičkom aktivnošću, stanje se sve više poboljšavalo. Sada vežbam redovno i tri meseca od početka bolesti odradim ceo trening aerobika sa Katarinom, bez problema.“

Međutim, ukoliko ste preležali teži oblik korone, obavezno je striktno pridržavanje saveta lekara i oprezno vraćanje fizičkom naprezanju i vežbanju.