Svetski mediji izveštavaju da je usled pandemije Kovida 19 i mera za suzbijanje širenja virusa porastao broj ljudi koji po prvi put prijavljuju psihičke tegobe a takođe i da su kod mnogih ranije mentalno obolelih ljudi uvećane već postojeće psihičke tegobe. Do svega ovoga dolazi usled povećanog stresa koji već dugo traje, i koji između ostalog čine trpljenje stalnog straha za sebe i druge, žalost zbog gubitka bližnjih, promene životnih navika, socijalno distanciranje i izolacija, smanjenje ili gubitak prihoda, poremećaj redovnih zdravstvenih usluga.
Tako, na primer, Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija nedavno su upozorili na veliko širenje mentalnih tegoba širom sveta, posebno među zdravstvenim radnicima i decom. Prema podacima UN, u Kanadi je tokom pandemije 47 % zdravstvenih radnika izrazilo potrebu za psihološkom podrškom, dok je u Kini kod 40% zdravstvenih radnika dijagnostifikovana depresija. U Italiji i Španiji roditelji su prijavili da je tokom mera zatvaranja 77 % dece imalo probleme sa koncentracijom, 39% je bilo uznemireno i razdražljivo, dok je 31 % imalo izražen osećaj usamljenosti.
Kada je u pitanju Srbija, zahvaljujući UNICEF-u tokom prošle godine sprovedeno je istraživanje o uticaju pandemije na porodice sa decom. Istraživanje je između ostalog pokazalo da je 37 % majki saopštilo kako im je u novim okolnostima i u početku pandemije roditeljstvo teže padalo, ali i da je vremenom ispoljen trend opadanja ovakvog doživljaja. Najčešće brige majki u vezi sa decom njihovo fizičko zdravlje, socijalizacija, obrazovanje i mentalno zdravlje. Brige oko socijalizacije naročito su izražene u gradskim sredinama. Trećina majki dece koja su mlađa od 17 godina saopštila su da su kod dece uočile nervozu i iritabilnost (30%), teškoće oko usredsređivanja (23 %), osećaj usamljenosti (18 %) i uznemirenosti (17 %).
Veliki broj majki iz sprovedenih istraživanja a i šire osetio je potrebu da se obrati nekom stručnjaku za mentalno zdravlje ali nisu znali gde da odu ili koga da pozovu. U svakom slučaju, preporuka eksperata je da se u sitaciji kada osoba oseti pogoršanje psihičkog zdravlja, odmah obrati za stručnu pomoć. Ministarstvo zdravlja Srbije je otvorilo posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć građanima: 0800/309309. Institut za mentalno zdravlje u Beogradu takođe ima posebnu liniju za starije od 18 godina: 063/1751150. Ima dosta i psihologa i psihijatara koji nude besplatnu pomoć na društvenim mrežama
Uglavnom je kod svih došlo do porasta anksioznosti i strepnji vezanih kako za sadašnje tako i za buduće događaje. Najviše su pogođeni oni koji su i ranije imali problem anksioznosti i kod kojih je u ovoj situaciji ona sada i intenzivirana i obično iskomplikovana paničnim napadima, agorafobičnim ponašanjem, usamljivanjem i izolacijom, ponekad čak i gubitkom osećaja smisla življenja i prodorom suicidalnih impulsa.
Za pomoć se obraćaju i oni koji su u ranijim, ponekad i davnim periodima bolovali od anksioznosti, depresije, fobija, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, psihosomatskih ili nekih drugih psihičkih smetnji. Iako su u međuvremenu uspostavili dugotrajno stabilno psihičko funkcionisanje, sadašnja situacija je aktuelizovala strah od povratka već prevaziđenih problema i smetnji koji se zaista nekada ponovo i razviju u istom ili čak intenzivnijem obliku.
Većina ljudi koji se obraćaju za psihološku pomoć saopštava postojanje problema sa nesanicom, čak iako ga ranije nisu imali. Nedostatak sna utiče na koncentraciju, raspoloženje, radnu produktivnost koji u takvoj situaciji progresivno opadaju što onda uvećava stres i dodatno pogoršava spavanje i san. Osim toga, ljudi znaju da stalni problemi da se zaspi ili san uopšteno slabog kvaliteta mogu da dovedu do drugoročnih zdravstvenih posledica kao što su gojaznost, kardio-vaskularne bolesti i dijabetes što na njih deluje posebno uznemiravajuće i rizično je za intenziviranje anksioznosti.
Među ljudima koji inače koriste psihološke usluge i redovno uzimaju medikamente ima i onih koji pokazuju iznenađujuću otpornost i snagu i bolje podnose situaciju nego pripadnici zdrave populacije. Oni se manje bave dezinformacijama i teorijama zavere, više se oslanjaju na institucije kao što su to radili i u prethodnom periodu i u većoj meri poštuju zvanične mere i pravila koja se preporučuju. Neki od njih koji su ranije bili diskriminisani i odbačeni od strane svojih ukućana sada su dobili priliku da preuzmu neke uloge oko kupovine namirnica, nabavke lekova i dr. koje nisu imali u ranijem periodu što je u njima probudilo osećanja korisnosti i povezanosti sa porodicom.
Za koje dugotrajne psihološke probleme će biti odgovoran Kovid 19 u globalnom pogledu ?
Globalna pandemija je nešto što ima veliki traumatski potencijal ali će posledice u velikoj meri zavisiti od toga kako se kao pojedinci i društvo organizujemo u odgovoru na nju.
Grupa eksperata za mentalno zdravlje je nedavno u časopisu British Medical Journal iznela upozorenje da će udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje. Stiven Tejlor, autor knjige „Psihologija pandemije„ tvrdi „da se za nesrećnu manjinu, možda 10 do 15 procenata ljudi život nikada ili verovatno jako dugo neće vratiti u normalu čak ni po okončanju pandemije. „
Psiholozi su veoma zabrinuti zato što su upoznati sa psihološkim posledicama prethodnih pandemija i nacionalnih kriza. Tako na primer globalna epidemija SARS-a iz 2003. godine percipirana je kao razlog povećanja samoubistava za 30 % među populacijom starijom od 65 godina. Takođe, čak dve decenije nakon nuklearne eksplozije u Černobilu osobe koje su boravile u blizini mesta događaja patile su od pojačane depresije i postraumatskog stresnog poremećaja. Povišena anksioznost, depresivnost, razdražljivost, konfuzni snovi i dnevna nametanja traumatskih slika godinama su progonili ljude koji su ostali bez svojih domova tokom uragana Katarina koji je poharao Nju Orleans 2005. godine.
Kada je reč o tome koji bi se problemi sa mentalnim zdravljem uzrokovani Kovidom-19 mogli posebno dugo zadržati, psiholozi smatraju da je anksioznost, a naročito njeno ispoljavanje u vidu opsesivno-kompulzivnog poremećaja jedan od glavnih kandidata. Kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za neki od oblika opsesivno-kompulsivnog poremećaja (na primer, opsesiju prema zarazama ili kompulzivnu potrebu za čišćenjem) postoji veliki rizik da im trenutna pandemija aktualizuje ili intenzivira poremećaj. Neki od njih bi mogli da razviju i hronične tegobe ukoliko ne dobiju odgovarajuću psihološku pomoć i psihijatrijske medikamente. Čak i kada pandemija Kovida prođe postoji mogućnost da bi veliki broj ovih ljudi mogao da ostane u stanju intenzivnog straha od mutiranih sojeva kovida ili pandemija novih virusa.
Fenomen usamljenosti koji je iznedrila društvena izolacija takođe predstavlja veliki problem i pretnju psihičkom zdravlju u budućnosti. Neki ljudi su nevoljno ostali sa vrlo malo bliskih kontakata dok su se drugi svojevoljno povukli iz spoljnog sveta kako bi se osećali bezbednije. Među njima će verovatno biti onih koji bi se mogli protiviti širenju socijalnih interakcija u budućnosti zato što su tokom pandemije razvili drugačije životne stilove i navike koji će potom ometati socijalizaciju i povezivanje sa drugima.
Međutim, ne treba zanemariti da je otpornost najvećeg broja ljudi ipak mnogo veća nego što to i oni sami pretpostavljaju. Na primer, u Vuhanu, gde je, smatra se pandemija počela, grad je nakon okončanja epidemije organizovao veliki muzički festival na kome su se hiljade ljudi tiskali jedni uz druge bez maski i ikakvog distanciranja. Među njima je sigurno bilo onih koji su nekoliko meseci ranije bili u fatalističkom raspoloženju i uverenju da se svet više nikada neće vratiti u normalu.
Ovakvi dobri ishodi naravno ne impliciraju da pitanja vezana za mentalno zdravlje treba prepustiti slučaju i prirodnim snagama ljudske psihe za regeneraciju, pre svega zato što smo sada svi pod stresom i što među nama sigurno ima dosta onih na čije će mentalno zdravlje trenutna situacija ostaviti dugoročne, a možda i trajne posledice. Zbog svega ovoga je veoma važno da referentne ustanove što pre istraže uticaj pandemije na psihičko funkcionisanje stanovništva i da definišu smernice i planove za zaštitu mentalnog zdravlja kako u aktuelnom tako i u eventualnim narednim talasima pandemije i uopšte budućim krizama javnog zdravlja.
Povezane vesti
Vernici slave Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika
Mogući pad pritiska u mreži zbog nestanka struje na vodoizvorištu
Pre podne oblačno, popodne razvedravanje i sunčano