Afrička kuga, VELIKA opasnost za domaće i divlje svinje

Afrička kuga je virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja. To je bolest koja se ne prenosi na ljude, ali su oni vrlo bitan faktor u prenosu ove zarazne bolesti kojoj nema leka. Obolevaju i domaće i divlje svinje, a širi se kontaktom zdravih sa bolesnim svinjama, ishranom pomijama koje su zabranjene za korišćenje u našoj zemlji, ali, nažalost, još uvek postoji ta navika kod određenog broja uzgajivača.

Virus je vrlo otporan. U naučnim istraživanjima, a i iz prakse, dokazano je da do tri godine virus može ostati aktivan u zamrznutom mesu. Dakle, nije rešenje klati obolele životinje, jer se zamrzavanjem mesa samo „čuva“ virus. Kada se to meso izvadi iz zamrzivača, manipulacijom ljudi može da se širi dalje u domaćinstvu. U proizvodima kao što su sušeno meso, proizvodi i poluproizvodi od svinjskog mesa takođe jako dugo opstaje, do 3-4 meseca i so mu ne može ništa. Zato je vrlo teška borba sa ovom bolešću. Vakcina još uvek ne postoji nigde u svetu. Rađeni su pokušaji proizvodnje vakcine u Kini, Španiji i Maroku, ali za sada vakcina protiv afričke kuge svinja ne postoji. Ne postoji mogućnost lečenja. Jedini način je uništavanje zatečene populacije svinja na tom gazdinstvu gde se bolest javila.

„Na teritoriji Braničevskog okruga mi smo dijagnostikovali afričku svinjsku kugu u populaciji divljih svinja. Preduzete su sve adekvatne mere, pre svega u saradnji sa Republičkom veterinarskom inspekcijom, a po rešenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Zahvaljujući tim aktivnostima bolest se nije proširila niti na populaciju domaćih svinja u okolini, jer se intenzivno radi nadzor na svim gazdinstvima od strane naših nadležnih veterinarskih stanica. Nema je ni u populaciji susednih lovišta sa divljim svinjama. To ne znači da treba da se opustimo jer je bolest prisutna na teritoriji cele zemlje. Ima je u populaciji i domaćih i divljih svinja.

Naši proizvođači, odnosno držaoci svinja moraju da povedu računa o higijeni, zaštitnim merama, da koriste samo jedno odelo i obuću kada ulaze kod svinja, da ne dozvoljavaju posete drugim licima na svoja gazdinstva, da ispred svakog objekta stave dezo-barijere i koriste dezinfekciona sredstva za obuću, ali i ruku.

Mi smo održali veći broj sastanaka kako sa vlasnicima svinja, kolegama veterinarima i lovcima jer su svi oni važni u ovom lancu držanja pod kontrolom ove bolesti koja je definitivno prisutna. Ne postoji mogućnost brzog rešenja, samo možemo da smanjimo rizik i štetu, koja je neminovna, na najmanju moguću meru. To je lanac, i dovoljno je da jedna „karika“ popusti i da samo jedan čovek donese bolest na farmu. “ kaže dr Milena Živojinović, rukovodilac Sektora za zdravstvenu zaštitu životinja Veterinarskog specijalističkom institutu u Požarevcu.

Vlasnici svinja više o samoj bolesti možete saznati OVDE.

Brošuru sa lovce možete pogledati OVDE.

Foto: žagubica.org