Hrana je u proteklom periodu poskupela, a na to su uticali povećanje cena prehrambenih roba na svetskim berzama, pandemija, kao i suša koju smo imali prošlog leta.
Decembarska međugodišnja inflacija iznosila je 7,9 odsto, a rast cene hrane je deo te inflacije.
Glavni faktor poskupljenja hrane bilo povećanje svetskih cena. Od početka pandemije svetska cene žitarica zabeležila rast od 45 odsto, kada ona poskupi, automatski rastu i njene cene na domaćem tržištu.
Od početka godine vidljiva su poskupljenja osnovnih životnih namirnica – mesa, povrća, žitarica, jaja i mleka.
U prodavnicama, mesarama i na pijacama, meso nam postaje sve nepristupačnije, jer cene neprestano divljaju.
Ono što je izvesno, jeste da do 8. maja neće poskupeti ulje, brašno, šećer, svinjski but i dugotrajno mleko – njihovu cenu Vlada je po drugi put ograničila početkom meseca. Da li bi na tom spisku mogla da se nađe još neka namirnica, za sada nije izvesno.
Iz resornog ministarstva kažu da se situacija na tržištu prati svakodnevno.
Ukoliko se rast cena ne zaustavi, iz Ministarstva podsećaju da je u rukama države još nekoliko mehanizama – na primer, da putem robnih rezervi interveniše na tržištu ili da ograniči trgovačke marže. S istim ciljem ograničila je na 30 dana cenu goriva, koje je jedan od ključnih pokretača inflacije.
