Šta to beše novinarstvo? Jedna od definicija kaže: “Novinarstvo, ili žurnalistika, predstavlja delatnost prikupljanja, analize, provere i prezentacije informacija o tekućim događajima, uključujući one vezane uz dugoročne trendove, probleme ili važne ljude“. Dugo sam se bavio i bavim novinarstvom, družio sam se s novinarima, često bio njihov sagovornik, čak sam izvesno vreme u gimnaziji u sklopu svog predmeta predavao i komunikologiju. Dovoljno iskustva da rečenicu s početka teksta (šta to beše…) pretočim u rečenicu – šta je to bilo novinarstvo?
Teorijski, postoji deset glavnih vrsta žurnalistike. Međutim, najžilavije su se pokazale dve vrste s dna liste – “gonzo“ novinarstvo i “žuto“ novinarstvo, ili “žuta štampa“. Izvesno vreme smo takve novine zvali tabloidima, a sada je istina ogoljena i zove se (opet u duhu ekspanzije engleskog jezika) klibejt novinarstvo. Izvorno ta reč (click+bait) označava “mamac za klikove“. Reč je o senzacionalističkim naslovima kojima se nejasno ili nedorečeno najavljuje neki događaj kako bi se radoznali tragač rešio da klikne baš na taj link…a tamo negde se ti klikovi beleže – i naplaćuju. U pitanju je najobičnija, ponekad i vulgarna, manipulacija čitalištem koje još uvek u kolektivnom pamćenju i kodu pomalo čuva uverenje da javna reč ima svoju težinu, ozbiljnost i značaj. Ne, odavno više nije tako.
Pogledajmo šta nedostaje klikbejt naslovima, pre nego što ih osudimo, mada su oni već osuđeni. Onaj ko se bavi “kreacijom“ takvih naslova možda i ne sluti da je to zanat kratkog daha i da će jednog dana, neminovno, doći do zida jer neće imati kuda dalje. Šta takav “stvaralac“ zaista ne zna? Siguran sam da ne zna čuveno Lasvelovo pravilo (Harold Dwight Lasswell) o pet pitanja na koje novinar mora da odgovori da bi tekst bio celovit i koristan čitaocu. To su pitanja: Who (ko), What (šta), When (kada), Where (gde) i Why (zašto). Vremenom su novinari kroz praksu dodali i neophodno pitanje How (kako), koje se početnim slovom ne uklapa u originalno pravilo, ali se odlično slaže s njim, dajući potpun odgovor. Naravno, tih šest pitanja mogu se dalje razgranati na potpitanja, ali to je već stvar veštine novinara, njegovog jezika i stila i, svakako, politike novina za koje piše.
Naprimer, u tabloidu će pisati “Masakr u ponoć“ i time je vrlo neodređeno odgovoreno na pitanja “šta“ i kad“. U nekim umerenijim novinama pisalo bi : “Zločin iz strasti sinoć u Subotici“. Ovde već imamo odgovore na pitanja “šta“, “zašto“, “kada“ i “gde“. Dvostruko više – i preciznije.
Jasno je da se ne može ceo članak staviti u naslov, ali vešti novinari mogu, motivisati čitaoce da pogledaju tekst i da se uvere da iza naslova stvarno stoje to što je najavljeno. Pravopis i stilistika dozvoljavaju i upotrebu krnjeg perfekta, oblika nastalog ispuštanjem pomoćnog glagola, te tako dobijamo i skraćeni naslov. “Stanković eliminisao rivala“ (Stanković je eliminisao rivala) “Spreĉen obraĉun navijaĉa“, “Sneg u celoj zemlji“, itd. Moguće je tako napisati jer i novinarska teorija kaže da je naslov deo novinarskog izražavanja koji bliže određuje neku vest. On mora biti samostalan, ali pre svega informativan i jasan, da bi onaj koji ga pročita odmah mogao da zna o čemu će u datom tekstu biti reči. To je azbuka novinarstva!
Da, ali to je nastalo u vremenu kada se novinarstvo shvatalo veoma ozbiljno i umelo da se vine i do kreativnih, umetničkih visina. Šta da radimo danas, kada novine izumiru, a ostaje naziv profesije – novinar? Kad smo već kod te imenice (novine), da razjasnimo i to: reč je o imenici pluralia tantum, pa ne treba reći (kao što se često čuje) – “čitao sam tu novinu…“. Ljudi koji sede ispred monitora besomučno tragaju po agencijskim portalima i onda “kreiraju“ vest tako što joj nešto dodaju, nešto oduzmu..Ali, to njima nije dovoljno! Treba biti različit, ali to je već malo teže, za to treba kreativnost! Važno je staviti naslov koji ničim neće odati da je dotični “novinar“ uzeo tuđ proizvod. Naravno, samo najbogatije svetske agencije imaju solidnu pokrivenost mrežom dopisnika pa je iluzorno očekivati da neko naše glasilo ima svuda po svetu dopisnike…Ali, može da ima zanat u rukama, autorski pristup, pa i maštu, ali ne ovakvu kakva je predstavljena u nekolikim primerima koji slede:
“Najnovija vest: odloženo“. Šta? Gde? Ko? Zašto?Kada? Nema odgovora na čak pet pitanja!
“Pucnjava u školi. Ima mrtvih.“ U kojoj školi i kada? Ko je pucao? Zašto, itd…
“Nedostaje 400.000 vozača kamiona“. Da, ali kome i gde ?
“Nemci postigli dogovor“. S kim i u vezi s čim? Gde? Kada? Zašto?
“Jedna od najbržih lepotica Balkana i dalje je inspiracija za umetnost i sportiste“. Hm? Da nije reč o Ivani Vuleti (Španović) ? U tom slučaju pristajem na ovakav naslov.
“Skočile kirije: Zakup jednosobnog stana od 300 do 600 evra“. Ne znamo gde, ali znamo da kirije ne skaču…Nisu živa bića.
“Da se pronađe najoptimalnije rešenje“. Neka, neka se pronađe…ali, kad smo već kod toga, pridev optimalno nema stepene poređenja. Ko će ga pronaći i zašta, to već ne znamo.
“Beč se sprema“. To je lepo…samo ne znamo ni kada, ni zašto, ni koliko dugo…
“Umešaće se… Da li je ovo potvrda?“. Nemam pojma, časna reč!
“Čačani blokirali celu ulicu, kada čujete razlog oduševiće vas“. Kad budemo čuli. A pre toga bi trebalo pročitati…
PS
U nabrajanju ovakvih naslova mogao bih da popunim desetak stranica – dnevno! No, i ovo je previše. Nijedan od navedenih naslova nije promenjen ni u jednom slovu niti interpunkcijskom znaku. Naravoučenije: pažljivo s mišem i kliktanjem, ako hoćete da sačuvate vreme i živce…
Evo i bonusa, snimak ekrana naslovne strane jednog portala: “Novi Anonimus“ zna da postavlja pitanja i vredno skuplja “klikove“ naivnih, a ne zna kada se i gde koristi veliko slovo…ili ga mrzi da prepravlja automatsko preuzimanje tuđih vesti.
U idućem nastavku: “ Kako prevesti naziv filma“?
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
