Predstavljeno kapitalno delo ,,Knez Miloš državotvorni vladar'' prof. dr Radoša Ljušića, u izdanju ,,Pravoslavne reči''

Kapitalno delo ,,Knez Miloš državotvorni vladar“ prof. dr Radoša Ljušića, u izdanju ,,Pravoslavne reči“, predstavljeno je u Narodnoj biblioteci ,,Ilija M. Petrović“ Požarevac, 15. novembra 2022. godine.

Pored autora, o knjizi su govorili i profesorka dr Suzana Rajić sa Filozovskog fakulteta u Beogradu i dr Miroljub Manojlović, istoričar iz Požarevca. Ovo delo je najobimnija i najkompletnija biografija Miloša Velikog.

„Od Miloša Obrenovića imali smo i imamo mnogo šta da naučimo i bilo bi poželjno da se vratimo u ta vremena, pa da iz jednog drugog ugla sagledamo njegov život i rad“, istakla je prof. dr Suzana Rajić, recenzent. Dr Miroljub Manojlović pohvalio je iscrpnost knjige profesora Ljušića i osvrnuo se na vezu Velikog kneza sa našim gradom.

Požarevac je dugo bio druga rezidencija kneza Miloša.

Tu je izgradio konake za svoju porodicu i sebe i razvio trgovinu. Oslobodio je Požarevac od turske vlasti u Drugom srpskom ustanku, 1815. godine. U znak zahvalnosti, podignut mu je spomenik 1898. godine, koga je otkrio tadašnji kralj Srbije, Aleksandar Obrenović, u prisustvu bivšeg kralja, a svog oca, Milana Obrenovića. Knez Miloš je najveći vladar Srbije 19. veka. Uredio je državu koju je stvorio, a da bi je uredio on je morao da primenjuje vrlo rigorozne mere.

,,Otuda sam ja izmislio reč „zlodobri“ knez Miloš“, rekao je prof. dr Radoš Ljušić.

Autor nas vodi u davninu ne samo temom, već i korišćenjem zaboravljenih reči i izraza u duhu vremena o kojem piše. Veliki Miloš kao nepismen čovek, a veliki pregovarač uspeo je da izdejstvuje trideset sedam pravnih akata na međunarodnom planu, od kojih nijedan nismo uspeli da sačuvamo. Knez je uspeo da svojom veštinom ni iz čega stvori autonomnu Kneževinu Srbiju, kao i da od srpskog seljaka stvori novo građansko društvo. Uvek je išao na to da se što manje ratuje, a što više pregovara, odnosno da se što manje ljudi gubi i što više pridobija. Brinuo se za malog običnog čoveka. O tome najviše svedoči ukidanje fedualizma, po čemu je Srbija bila jedina u Evropi. Činjenica da je samo kod nas seljak imao status slobodnog građanina pokreće i migracione talase u našu zemlju u to vreme. Miloš Obrenović je bio hrabar čovek, kako u ratu, tako i u miru, kada je u suštini i teže to biti. Išao je potpuno sam na pregovore u turske čadore. Bio je najbogatiji čovek na Balkanu.

Do 1835. godine njegova lična i državna kasa bile su zajedničke. Već 1839. godine imao je više novca u svojoj nego u državnoj kasi. To pokazuje njegov smisao za privredu i ekonomiju. Posle smrti Velikog kneza, Srbija je bila još neko vreme u suficitu, a nakon toga, nikad više nije izišla iz deficita, sve do danas. Autor knjige se osvrnuo i na veliki broj slika koje se mogu videti po prvi put i do kojih je došao slučajno.
Biografija je na više od devet stotina strana bogato ilustrovana i predstavlja izuzetno istoriografsko blago koje popunjava prazninu u razumevanju naše prošlosti.

Autor i foto: