Svetionik kulture- Biblioteka u Kučevu

Da biblioteka ne mora da bude samo korisnički servis za izdavanje knjiga, već da se može upisati na kulturnu mapu Srbije kao jedna od relevantnih ustanova kulture, u poslednjih par godina dokazala je upravo  gradska biblioteka – Biblioteka „Nikola Sikimić Maksim” Kučevo.

Upotrebom novih tehnologija i korišćenjem društvenih mreža i digitalnog marketinga na moderan način, Biblioteka je postala vidljiva svima koje interesuju kulturni sadržaji.

Ovakav način rada počeo je BiblioSalonom, autorskim projektom Jovane Dišić, direktorke Biblioteke. BiblioSalon je osmišljen kao serija razgovora sa ljudima iz sveta kulture, pretežno književnim stvaraocima. Tako su do sada u Kučevu gostovali: Filip Grbić, Laura Barna, Milica Vučković, Muharem Bazdulj, Uroš Petrović, Zoran Živković, Dejan Aleksić, Goran Petrović i drugi.

Uspostavljena je saradnja sa ustanovom od nacionalnog značaja – Muzejem žrtava genocida i direktorom i istoričarem Dejanom Ristićem. Započet je i projekat BiblioSalončić, koji je posvećen deci.

Ove godine izašao je i prvi broj časopisa „Maksim”, časopisa za književnost, umetnost i kulturu, u kome su na jednom mestu okupljeni i lokalni književni stvaraoci i relevantni stvaraoci iz cele Srbije i regiona (Aleksandar Gatalica, Sanja Savić Milosavljević, Vladimir D. Janković, Milan Rakulj i mnogi drugi). Predstavljanje prvog broju okupilo je ne samo mnoge autore, već i bibliotekare iz celog regiona, što je posebno značajno za međubibliotečku saradnju.

Trenutno je u toku konkurs za drugi broj časopisa.

Ono što treba posebno istaći jesu napori Biblioteke da odgovara na zahteve svojih korisnika, te je saradnja sa Domom za starija i odrasla lica, prekinuta pandemijom, ove godine ponovo uspostavljena. Takođe, saradnja sa školama neguje se na više načina: organizacijom programa za decu, ali i različitim radionicama, uređivanjem dečjeg lutka uz pomoć donacija i druženjem sa najmlađima, uz poseban naglasak na značaju čitanja i kontakta sa knjigama.

Još jedan od značajnijih projekata jeste i digitalizacija dela zavičajnog fonda, prošlogodišnji projekat koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

„Kao što je čovek socijalno biće, tako ni ustanove ne mogu dobro funkcionisati bez saradnje sa drugim ustanovama, na lokalnom ili na republičkom nivou. Osluškujemo zahteve korisnika i uspostavljamo kontakte sa relevantnim ustanovama i institucijama, ali i pojedincima, kako bismo na što bolji način odgovorili na te zahteve”, rekla je direktorka Jovana Dišić, i dodaje: „Ceo život sam provela u bibliotekama i među knjigama, pa se trudim da biblioteka bude onakva kakvu bih ja kao korisnik želela. Sa druge strane, pre biblioteke radila sam u osnovnoj školi i znam koliko je važno da decu od najranijih dana privolimo knjizi, a to ćemo učiniti ako se u određenoj i razumnoj meri prilagodimo savremenim zahtevima, dok i dalje održavamo visok nivo kvaliteta. Sa treće strane, moje lično bavljenje književnošću i poznavanje književnosti i srpske književne scene pomaže mi u lakšoj organizaciji i uspostavljanju kontakta sa književnicima. U početku je bilo teže, ali sada već svi znaju za biblioteku u Kučevu i vrlo rado dolaze.”

Jovana Dišić (1987, Požarevac) osnovne i master akademske studije završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom.

Naučni radovi iz narodne književnosti, folkloristike i savremene poezije objavljeni su joj u časopisima „Folkloristika” i „Književni magazin”, kao i u tematskim zbornicima.

Nedavno je objavila i svoj prvi roman „Vakuum” (Vulkan izdavaštvo, 2022).

Na pitanje kakvi su planovi za ubuduće, Dišić odgovara: „Najvažniji događaj sledeće godine je veliki jubilej – 150 godina od osnivanja čitaonice u Donjoj Kruševici, čiji je naslednik naša biblioteka. To bi trebalo da bude veliko i važno dešavanje. Do kraja ove godine održaćemo još dva BiblioSalona i bar još dve radionice za decu, dok pripremamo drugi broj „Maksima”.

Rad Biblioteke „Nikola Sikimić Maksim” Kučevo možete redovno pratiti na sajtu www.bibliotekakucevo.rs, zatim na Instagram i Fejsbuk nalogu, kao i na Jutjub kanalu.

Izvor i foto: eKučeva