Spoplitanja su prisutna, ali važno je, pre svega, duboko verovati u sebe, kaže ova mlada glumica.
Televizijska publika mladu glumicu Minju Petrović upoznala je u serijama „Urgentni centar”, „Igra sudbine”, „Dinastija”, dok je ljubitelji teatra gledaju u predstavama „Crni leptir” i „Sa druge strane jastuka” u Pozorištu na Terazijama. Mašta o ulogama koje će biti dijametralno suprotne od njenog senzibiliteta i u kojima će imati priliku da eksperimentiše i da ispituje sopstvene granice.
Ova vedra glumica, rodom iz Požarevca, odmalena je imala sklonost ka umetnosti. Svirala je klavir, bavila se solo pevanjem, a u Beogradu je završila srednju muzičku školu „Stanković”. Nakon toga je upisala Akademiju muzičkih umetnosti gde je kao predmet imala i glumu. Tada joj se i javlja iskrena želja, kako kaže, da se posveti profesionalno glumačkom zadatku. Zato odlučuje da upiše ovaj odsek na Fakultetu savremenih umetnosti, u klasi Branislava Lečića.
Iako nisu iz umetničkog sveta, roditelji su joj uvek bili velika podrška.
– Bilo mi je teško kada sam došla u Beograd jer nisam znala šta me očekuje. Sve oko mene je bilo novo i čudno u tom trenutku, svaki početak je težak, ali sam bila sigurna u ono što želim da ostvarim i vrlo brzo sam se navikla na sredinu i nove okolnosti. Bilo mi je teško u nekim trenucima jer sam živela sama, ali to svakako nije uticalo da me onesposobi da istrajem – samouvereno priča naša sagovornica i dodaje:
– Nije lako nijednom mladom umetniku, pogotovu u današnje vreme gde svako gleda sebe i gde retko možemo da se oslonimo na druge ljude, ali kada imate jasan cilj ispred sebe i znate ka čemu stremite i šta želite da ostvarite, to onda svakako ne može ostati neprimećeno. Uvek sam imala podršku svojih profesora i starijih kolega. Spoplitanja su prisutna, ali važno je, pre svega, duboko verovati u sebe.
Od uzora izdvaja Tanju Bošković i Izabelu Iper.
Kao najradosniji trenutak pamti prvu odigranu predstavu u Pozorištu na Terazijama. Taj osećaj sreće i mira u isto vreme, ističe, zapravo je jedna vrsta sigurnosti i lične potvrde da radi pravu stvar.
Podjednako uživa i iza kulisa gde se dešavaju magija, razne vrste emocija, tuga, radost, nezadovoljstvo, strah… Sve je to sastavni deo glumačkog posla. Najzanimljivije je posmatrati kako se glumci spremaju za predstavu, na koji način ulaze u lik koji tumače…Taj žar i entuzijazam su jako prisutni uvek – sa podjednakom strašću priča Minja Petrović.
Izvor: Politika
Autor: I.Masniković
Foto: Privatna arhiva fb
