Pre trideset godina, tačnije 28. jula 1993. godine, oko 17 sati, u stiškom selu Crljencu nadomak Požarevca voljom usuda nesrećno se ugasio život jednog od najvećih pesnika koji su ikada pisali na srpskom jeziku, Srboljuba Mitića.
Rodio se i umro u svom selu, živeo 61 godinu. Od obrazovanja imao je samo četiri razreda osnovne škole, „preorao je” bukvalno sve biblioteke u Požarevcu, Malom Crniću, Beogradu i ostao večnik u srpskoj poeziji. Ostavio je u nasleđe šesnaest objavljenih knjiga.
Prvu knjigu Srboljub Mitić objavio je u izdanju Matice srpske u Novom Sadu sada već daleke 1961. godine, najavljujući veliku raskoš talenta i posve retku darovitost, čime je zapravo i skrenuo pažnju javnosti. Sledile su: Vojnički krajputaši, Ozarenje Sizifa, Ljudske reči, Kamenovanje pevača, Čerga na utrini, Peti jahač, Orfički crteži, Rasap pustinjaka, Muke, Frula u crnoj svili, Alin zjap, Seme, Jedanaesta zapovest. Potpisao je i Predele, zbornik stiških pesnika.
Zahvaljujući ediciji „Braničevo”, a ponajviše tadašnjem glavnom uredniku Aleksandru Lukiću, posthumno je objavljena najvrednija, najcelovitija i jedna od najboljih knjiga u srpskom pesništvu „Stiliti”. Za života bio je poznat ali ne i priznat kao veliki pesnik. Posthumno su objavljene knjige „Div Stigu“ , „Poslanice od zdravlja“, „Jaka krv“ i dr.
Autor Zorka Stojanović
