Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik prepodobnog Kiriaka Otšelnika, koji je u narodu poznat kao Miholjdan. Ovaj dan u crkvenom kalendaru označen je crnim, podebljanim slovom.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad na isti dan obeležavaju pravoslavci, katolici i prote
Prema narodnom verovanju, posle današnjeg praznika nastupa prava jesen, koja je kalendarski uveliko počela. Veruje se i da su oni koji su rođeni na Miholjdan posebno nadareni i blagosloveni.
Narod je primetio da se oko Miholjdana vreme prolepša i otopli, pa je kratak period od nekoliko dana oko tog praznika nazvan Miholjsko leto. U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.
Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite – da čistite, usisavate i slično.
Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
S tim u vezi, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
