Načeli smo kratak istorijat uticaja ruske emigracije na razvoj novostvorene države. Posle Kraljevine Srbije nastalo je Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i konačno Kraljevina Jugoslavija. Veliki uticaj na njen razvoj, posebno u Srbiji, imali su pripadnici ruske emigracije, ne samo u umetnosti, već i u drugim oblastima. Bila je to najveća država na Balkanu.
Prve izbeglice pojavljuju se u Srbiji već krajem 1919. godine, nakon francuske evakuacije Odese. Glavnina izbeglica stigla je na Balkan posle pada trupa generala A.I.Denikina, zauzimanja Novorosijska od strane boljševika (mart 1920.) i progona sa Krima armije P.N.Vrangela (novembar 1920). Izbeglice sa Krima i iz Novorosijska transportovane su pomorskim putevima u Istambul, bugarsku Varnu i rumunsku Konstancu. Posle lutanja po Balkanu veliki broj tih ljudi naselio se upravo u Kraljevini SHS. Po tvrđenju Vladimira Albinoviča Majevskog, istoričara ruske emigracije i savremenika događaja „Rusi su ušli tada u srpsku zemlju neopterećeni kvotama, vizama, ograničenjima, pasošima i sličnim. Bratska zemlja privila je Ruse uz sebe. Nije se opterećivala formalnostima koje su postojale prilikom ulaska u evropske i američke države. To treba zapamtiti i sećati se sa zahvalnošću…“
Ono što je moglo najpre da se vidi u razrušenom Beogadu, bila je njegova obnova. Sigurno je da nisu svi Beograđani išli u pozorište, balet ili operu, ali su svaki dan prolazili razrušenim ulicama koje su više puta bombardovane. Nova država je morala vrlo brzo da uredi ono što je srušeno, a posebno da učini reprezentativnim svoj glavni grad, dojučerašnju pograničnu karaulu. Beogad je do početka XX veka praktično bio kasaba. Prošetajte Dorćolom ili Vračarom. Nemojte da vas zavaraju lepe zgrade, bogati izlozi, poslovni centri. Pogledajte širine ulice, njihove pravce, ukrštanja kao da ste slušali neko predavanje iz urbanističkog planiranja ili pejzažne arhitekture, a to su vrlo ozbiljne naučne discipline. Šta vidite? uske ulice, zakrčene trotoare. Mnogo toga je ostalo iz tog vremena. Od nekadašnjih sokaka trebalo je napraviti evropski grad. Uostalom, pitajte Dorćolce kakve muke imaju s parkingom (ne samo oni) ili s lavirintom jednosmernih ulica.
Baumgarten – zgrada Generalštaba
Provincijski grad Beograd, nastao između Evrope i Azije, ulepšali sui uredili većim delom ruski arhitekti. V. Baumgarten, N. Krasnov, V. Lukomski, V. Staševski, R.Verhovski, V. Androsov pretvaraju Beograd u lepu evropsku prestonicu. Iskustva stečena u Rusiji Petar Krasnov realizovao je u takvim arhitektonskim remek-delima kao što su državna, ministarska zdanja u Beogradu duž ulice Miloša Velikog, Mauzolej na Oplencu i interijeri Narodne skupštine. Mnogi vojni inženjeri u Srbiji, postali su uspešni i priznati arhitektonski virtuozi: F. Baumgarten projektovao je Ruski dom, Generalštab u Beogradu; V. V. Staševski – tvorac hrama sv. Trojice u Beogradu i Iverske zvonare, V. V. Lukomski je stvorio takva remek-dela kao što su Beli dvor i ansambl Srpske patrijaršije. Nisu bili zaboravljeni ni drugi gradovi. Izvan Beograda su radili ruske arhitekte: P. Anagnosti, A. A. Vasiljev, G. I. Samojlov. I dan-danas su ukras i istorijski simboli Beograda radovi ruskog skulptora Romana Verhovskog, koji je posle Drugog svetskog rata stvorio hram Sv. Trojice u Džordanvilu (SAD). U Beogradu je on stvorio monument Herojima Prvog svetskog rata na Ruskom groblju, monument „Braniocima Beograda“ i druge. Danas, kada prošetate Terazijama, Knez Mihajilovom, ulicom Miloša Velikog, Bulevarom, Takovskom, Krunskom, Karađorđevom, Svetogorskom, Dečanskom, Kosovskom i mnogim drugim ulicama, ukoliko bar malo poznajete estetiku arhitekture, lako ćete primetiti razliku. Makar i oronule, na mnogim od kuća koje su stvorili ovi ljudi (jer su i mnoga privatna lica naručivala reprezentativne zgrade, posebno na Dedinju, Topčideru i Senjaku), možete videti razliku: kolonade, pilasteri, ukrasna štukatura, vrlo česte limene kupole, raskošne terase u neorenesansnom stilu, simetrična stepeništa sa rimskim ukrasima…A onda naiđete na zgradu koja je napravljena za pola godine, oblepljena stiroporom i omalterisana. O dvorištu i garaži nema ni pomena. Poznato vam je zar ne, ali to je naša, savremena i otužna priča. Pokušajte da nađete negde majstora koji je čuo za štukoplastiku, ili zna s njom da radi. Možda se može naći još po Vojvodini.
U sledećem nastavku: “Srečna slava, domaćine! “
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
