Lažne vesti nisu proizvod savremenog doba. Istorija širenja lažnih vesti je duga, a namera da se neko obmane verovatno je stara koliko i ljudska vrsta.
U tekstu koji je Poportal već objavio o lažnim medijima pisali smo o osnovnim elementima zakonske definicije medija.
Postavlja se pitanje mogu li profesionalni mediji biti anonimni?
Odgovor u najkraćem je ne.
Ciljano skrivanje identiteta osoba koje uređuju i vode online portale uvek je prvi “znak za uzbunu”, tj. upozorenje da se verovatno ne radi o stvarnom mediju ili barem ne o mediju kojem treba pokloniti poverenje.
Svakome je, naravno, dozvoljeno da na dostupnim platformama objavljuje šta god želi sa ili bez otkrivanja svog identiteta, ali se zbog toga ne može smatrati medijem, naročito ne informativnim. Identitet izdavača, urednika/ca i samih novinara/ki koji rade u određenom mediju, mora biti poznat da bi se isti smatrao kredibilnim. To važi i za online medije.
U online izdanjima legitimnih medija podaci iz impressuma i kontakt-podaci su uredno objavljeni na vidnom mestu – obično u dnu početne stranice ili u sklopu glavnog menija.
