Lažne vesti nisu proizvod savremenog doba. Istorija širenja lažnih vesti je duga, a namera da se neko obmane verovatno je stara koliko i ljudska vrsta.
Ako niste do sada pročitali na Poporalu, u prvom delu o medijima pisali smo o osnovnim elementima zakonske definicije medija.
U nastavku, u drugom delu, dali smo odgovor na pitanje mogu li profesionalni mediji biti anonimni?
Potom smo se bavili fenomenima na polju online medija, a nazvalismo ih “farme portala”.
U 4. delu dali smo odgovor na pitanje, šta je online medij?
Danas vam pomažemo da saznate ko je vlasnik određenog domena, jer iza svake kupoprodaje domene ostaju podaci o osobi koja ju je kupila.
Sav sadržaj koji vidimo na internetu nalazi se na nekom od servera. Serveri su moćni računari sa velikim virtualnim prostorom za skladištenje. Zamislimo ih kao ograničen prostor u prostranstvima interneta, namijenjen za pohranu podataka. Celokupan dizajnerski i programerski deo bilo koje stranice kao i sav njen sadržaj, nalazi se na zakupljenom prostoru za pohranu podataka. Taj prostor se izdaje svima koji žele da njihova web prezentacija bude prisutna na internetu. Svaki server na internetu ima svoju jedinstvenu numerisanu IP (internet protokol) adresu, preko koje pristupamo serveru i njegovom sadržaju. Ta adresa sastoji se od kombinacije brojeva i tačaka. Obzirom da je tešto pamtiti takve adrese, one se na internetu pojavljuju kao domene. Domene su linkovi koje vidimo kada otvorimo bilo koju stranicu – u našem slučaju to je www.poportal.rs
U suštini, domena je naziv stranice koji povezuje bilo kojeg korisnika/cu interneta sa sadržajem te stranice na njenom serveru. Prodaju domena, kao i prostora na internetu, vrše mnoge kompanije. I jedno i drugo možemo kupiti za svega par minuta putem bilo kojeg provajdera tih usluga širom sveta.
Domene koje završavaju sufixima .com, .info i slično, mogu se kupiti vrlo jeftino i njihovih provajdera je izuzetno mnogo. Iza svake kupoprodaje domene ostaju podaci o osobi koja ju je kupila – takozvani “Whois” podaci. Ti podaci su dostupni svim korisnicima interneta, ili bi bar trebali biti. Na servisima za prikupljanje “whois” podataka, upisivanjem domene/naziva neke internetske stranice trebali bi dobiti podatke o tome ko je istu zakupio, do kada je zakupljena, na kojem serveru se nalazi i slično. Jedna od takvih stranice je i www.whois.com.
Pojedini vlasnici/e domena ipak ne žele da se zna koje ime se krije iza njihove stranice. U takvim slučajevima, obraćaju se specijaliziranim agencijama koje pružaju uslugu prikrivanja vlasničkih podataka. Nakon sakrivanja podataka, na zahtev “običnih” korisnika/ca interneta, jedina javno dostupna informacija koja se može otkriti, jeste ona o agenciji koja je sakrila podatke.
