Advokati vode borbu o spornim izmenama Zakona o parničnom postupku

Advokati u Srbiji ne prihvataju predložene izmene Zakona o parničnom postupku, ali pristaju na pregovore sa Ministarstvom pravde, saopštio je predsednik Advokatske komore Srbije, Viktor Gostiljac, pozivajući se na odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, donetu tokom prošlog vikenda.

Svi su, zapravo, bili zatečeni predlogom izmena koji je 19. maja osvanuo na sajtu Ministarstva pravde, kada je i otvorena javna rasprava. Najviše zamerki odnosi se na odredbe koje predviđaju odbacivanje tužbe ili žalbe na tužbu ukoliko stranka ne plati taksu. U tim slučajevima smatraće se da je tužbu sama povukla. Advokati kažu da to znači da oni sa skromnim primanjima potpuno gube pristup pravdi.

Advokatska komora Srbije (AKS) zaključuje da je veliki broj predloženih odredbi „eksperimentalnog karaktera“ i da drastično onemogućavaju sudsku zaštitu građana, a advokaturi nameću rešenja koja joj ne ostavljaju izbor u pogledu reakcije.

Ipak, oni prihvataju stav Ministarstva pravde da pregovori traju do postizanja konsenzusa sa advokaturom.

U slučaju neuspeha, Upravni odbor AKS najavljuje obustavu rada.

Advokatska komora Srbije protivi se da ovaj nacrt uđe u dalju skupštinsku proceduru. Formira se radna grupa AKS koja će sačiniti pratformu advokature za pregovore sa Ministrastvom pravde u cilju izmene Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Takođe, formira se pregovarački tim koji čine predsednik Advokatske komore Srbije I predsednici svih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.

Dragan Živković, predsednik Advokatske komore Požarevca, u izjavi za Poportal kaže da se radi o sistemskom zakonu, načinu ponašanja u sudnici za sve parnične postupke: naknade štete, razvode brakova, uzimanje poslovne sposobnosti:

“Te izmene su u smislu njegove opšte primene. On se primenjuje u svim uslovima, osim kada nekim drugim zakonom nije izuzet. Znači, ko je tužilac, kada možeš da tužiš, kada se plaća taksa, kako se obaveštava suprotna strana itd.

Prašina se digla oko člana 26 po kome se tužba do sada podnosila sudu u pismenom obliku na pisarnici ili putem pošte ili lično. Sada zakon kaže da se isključivo tužbe i podnesci podnose elektronskim putem. Da bi jedna tužba ili podnesak bio autorizovan, u tom slučaju mora da postoji elektronski potpis. Šta mislite koliko ljudi u Srbiji imaju takav potpis? Možda to imaju pojedini advokati I lica u državnim službama, ali obični građani koji žele da ostvare neko pravo pred sudom ga nemaju. Drugo pitanje je koliko je ljudi stručno da to uradi i kada postoji elektronski potpis.

Ako neko podnese podnesak, a nije u elektronskom obliku, smatra se odbačenim po novim izmenama. Mnogi advokati još uvek kucaju podneske na pisaćoj mašini. Mnogi nemaju ni internet.

Dakle, tu dolazi do kolizije sa Ustavnim normama da svako ima pristup sudu. Po meni, dolazi do povređivanja ustava na taj način što faktički sada samo bogati imaju pristup sudu.

Postavlja se i pitanje koliko su i sami sudovi osposobljeni za prijem elektronske pošte. Ipak je trebao da se ostavi prelazni period da se te institucije pripreme.”

Sporno plaćanje, odnosno neplaćanje sudskih taksi je još jedan problem koji ugrožava dostizanje pravde pre svega siromašnih građana, kaže Živković:
“Podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u roku dospelosti koji je potpisan zakonom kojim je uređuje sudska taksa, smatra se da je povučen. Znači, stranka koja nema para da plati, a treba da plati sudsku taksu koja ume da bude visoka, u momentu podnošenja tužbe sud neće ni gledati da li je tužba osnovana ili ne već dali je plaćena taksa. Dakle, ispada da će pristup pravdi imati samo bogati.”

Takođe, predviđeno je da se zakonske odredbe primenjuju retroaktivno, što je, direktno suprotno članu 197 Ustava, dovodi u pitanje pravnu sigurnost građana i ugrožava više od 800.000 parnica koje su trenutno u toku.

Naročito advokate ljuti to što će kod zahteva za izuzećem sudije praktično odlučivati sam sudija i još će moći da kazni stranku u postupku ako proceni da je cilj zahteva odugovlačenje postupka.

– Napominjemo da je javna rasprava o Nacrtu zakona tek otpočela, a da je cilj izmena postizanje usklađenosti sa EU standardima, unapređenje efikasnosti pravosuđa, skraćivanje trajanja dugotrajnih postupaka, ravnomerna opterećnost sudova, stvaranje uslova za suđenje u razumnom roku – poručuju iz Ministarstva.

Poportal