Stripovi – zabava iz delova
Nekako u senci crtanih filmova, naše odrastanje teklo je ravnomerno, pored školske literature, i uz stripove. Štaviše, ta zabava iz delova bila je mnogo zastupljenija, jer je kod nas televizija (preko koje smo mogli da se upoznamo s “crtaćima“) tek sedamdesetih godina počela da emituje u boji, uvodi drugi program, itd. Do tada mi smo proždirali stripove, a njih je bilo na svakom koraku. U dnevnim novinama (najviše u “Večernjim novostima“) bila je obavezna jedna šlajfna na dnu stranice gde su se iz četiri, najviše pet crteža mogli pratiti doživljaji porodice Mumin, Tarane, junaštva Ciska Kida, ali i preko kurira Fiće da se ponešto kritički provuče na račun naših navika, “objektivnih teškoća i subjektivnih slabosti“. U “Politikinom zabavniku“ na prvoj strani izlazio je strip o Flašu Gordonu, princu Valijantu, obavezno i o Diznijevim junacima; u “Kekecu“ smenjivali su se “Beli vitez“ i drugi junaci. “Dečje novine“ su predstavljale kroz strip našu istoriju, od Dikana do Mirka i Slavka. A kad se pojavila “Stripoteka“, to je već primilo ozbiljne razmere.
Meni, koji se bavim vizuelnim umetnostima i za njih sam se i školovao, još uvek je teško objašnjivo to kako su stripovi bili toliko popularni. Ne kažem da ne mogu da objasnim, ali su stvarno bili fenomen. Pored filma, televizije, crtanih filmova, naše su oči “gutale“ nepokretne, statične crteže s “oblačićima“ u kojima je bio tekst. Mi smo, svojom pažnjom i radoznalošću oživljavali te slike! Nije to neobjašnjivo jer jeste sociološki i kulturološki fenomen, a njime su se bavili i bave teoretičari pa se mogu naći i razni odgovori. Moj odgovor, nezavisno od brojnih teorija, jeste sledeći: čovek se oduvek izražavao vizuelno! Štaviše, prvi artikulisani znaci likovne komunikacije zabeleženi su u pećinama Laska, Altamire i na drugim mestima. Zamislite našeg pradavnog pretka, pećinskog čoveka, kako je izašao pred pećinu, video divlju zver, a onda se vratio i na zidu, uz primitivnu baklju (tada vrhunac izuma) po sećanju nacrtao to što je video? Fotografsko pamćenje? Zašto da ne… Uostalom, koliko puta ste nekome, ljutiti što vas ne razume, rekli – “zar treba da ti to nacrtam?“. U inostranstvu, ako ne znate neku reč, uvek možete da je nacrtate i – eto komunikacije i razumevanja.
Zvanična istorija umetnosti smatra Trajanov stub začetkom stripa. Istina, na njemu je urezan niz slika koje jedna za drugom čine priču, ali to su radili i u antičkog Grčkoj, starom Egiptu, Mesopotamiji. Piktogramsko, slikovno pismo jeste deo praskozorja stripa. Kada je Gutemberg stvorio prvu štamparsku mašinu, moglo se znatno lakše na te crteže dodati i tekst. Pravi strip, kakav ga mi poznajemo, nastao je sredinom XIX veka, a najstariji strip-heroj je Supermen koji je prikazan u prvoj knjizi-stripu 1938. godine. Strip se granao kao i sve druge umetnosti, kako po načinu i tehnikama crtanja, formatima, tako i po žanrovima. Tako smo mogli da uživamo u dogodovštinama Mikija Mausa, Paje Patka, Denisa vragolana, Komandanta Marka, Žalosne Sove, itd.
Svako od nas ima svoje ljubimce pa je tako i sa stripom. Sećam se kako sam nestrpljivo čekao da se otac vrati s posla petkom, i da me s vrata obraduje “Zabavnikom“. Bili smo osnovci kada su kod nas postali popularni stripovi-knjige u A/5 formatu, taman da stanu u malo veći džep. Za sva vremena zapamtićemo narednika Ajronsajda (mi koji smo učili ruski zvali smo ga Ironside), Čeličnu pandžu, Spajdermena, a posebno Dijabolika. Stripovi su, pored sličica za albume pred svetska prvenstva, ali i klikera, bili prava valuta. Ko je imao komplete “Stripoteke“ mogao je da traži šta želi, sve bi dobio. Tako su u naše živote ušli francuski piloti-avanturisti Tangi i Laverdir, ali i neuništiva Modesti Blejz (na koju smo se mi klinci palili više nego na glumice iz filmova). Tu su bili i Talični Tom, braća Dalton, Asteriks i Obeliks, dobri vezir Iznogud, Hogar Strašni, Zagor. Svetska moda duguje junaku stripa “Korto Malteze“ takve detalje kakvi su kratki kaput koji je i sada popularan u svim uzrastima i nosi ime po njemu, tipičnu kapu i druge sitnice. Modesti Blez je, kako kažu, još uvek najzastupljeniji model na maskembalima.
Posebno mesto u našem kolektivnom pamćenju ima (i ne napušta ga) neverovatni strip “Alan Ford“. Mislim da nema čoveka koji ne zna napamet članove grupe TNT i njihove dogodovštine. Zahvaljujući mrežnim grupama, periodično se pojavljuje Grumf na čijim grudima se pojavljuju pored originalnih izreka (“Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj!“, “Bolje ispasti budala nego iz vlaka.“), pojavljuju se i nove, originalne, ali u njegovom stilu. Pri tom je poseban šarm imao zagrebački sleng koji smo mi s lakoćom prihvatili i nije nam smetao (“Nedelja borbe protiv tjedna“ i “Tjedan borbe protiv nedelje“).
O stripu bih mogao da napišem roman, a s obzirom na to da sam u duši grafičar, mogao bih i sam da nacrtam nešto na tu temu. Zato da se podsetimo nečega što je strip uvelo u najvišu kategoriju estetike, svrstalo ga u vanserijsku umetnost i sociološki fenomen. O čemu je reč? Svojevremeno je SIC Beograd objavio neverovatno kreativnu i neočekivanu seriju stripova na vrlo ozbiljne teme. Zajedničko im je bilo to što su, pošavši od toga da strip nije enciklopedija, ali da može zvučati i izgledati enciklopedijski, bili namenjeni početnicima. Naravno, i ne samo njima. Tako smo bili u prilici da uživamo u tom kratkom, blještećem bogatstvu znanja, crteža i poruka kroz stripove “Marks za početnike“, “Ajnštajn za početnike“, “Platon za početnike“ i “Frojd za početnike“. Genijalnost autora bila je u tome da su veoma složene teme umeli (i uspeli) da prevedu na jezik stripa tako da je i najveća lenština (kojoj ne bi došlo svesti da pročita “Kapital“ ili “Državu“) mogla sve da razume.
Šta je danas sa stripom, da li je živ? Naravno da je živ, ali se preselio na najviše spratove umetnosti, stajući rame uz rame s drugim vizuelizacijama. Postao je ekskluzivan. Teško ga sada možete naći na kiosku, ali zato na sajmovima knjige ili stripa, ima mnogo toga lepog da se vidi. U našoj zemlji postoje vrhunski, svetski poznati crtači stripa, odlično organizovani. I sada, dok sa svojim unukama crtam razne predmete u želji da ih zabavim i da se igramo tako što će pogađati šta sam to nacrtao, uzdam se da je to uticaj stripa, kao “dalekog vetra dah“, kako je to lepo napisao Masuka.
U sledećem nastavku: “Još jedna cigla u zidu“.
Tekstove objavljujemo utorkom.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
